Delo

0 MIIHIICTAPCKOJ ОДГОВОРНОСТИ 389 не може одговарати Скупштпни, јер „закон нема новратне силе и за та дела надлежан је неко са свпм другп а не Скупштина да их оцени".1 Дела која је извршио после Закона о Министарској Одговорности морала су застарпти, јер по том Закону министарске кривице застаревају ако прва Скупштипа нозвана по учињеном делу не реши да се министар оптужи. Прва Скупштина после његовог министровања сазвана је 1872 и она га није оптужнла. Другим делом одбране Белимарковпћ хоће да докаже да нема материјалпих основа за његово оптужење, јер није учинпо оштећење државе из користољубља, па ма се узело да његово дело и није застарело. У другом делу одбране Белимарковић је доказивао званпчним актама да до њега нема кривице за штету учињену држави у војном магацпну. Он се ослањао на извештаје својих нотчињених органа и према њима доносио решења. Кад је учинио какву повреду иравила, учинио је зато што је налазио да државни интереси то захтевају, После Белимарковићеве одбране почелаје дискусија, која се све више окретала у корист Беломарковнћеву.2 Кад је дискусија завршена, постављено је прво питање да ли ће се гласати прво о периоду Белимарковићевог министровања пре Закона о Министарској Одговорности па после о перподу после Бакона о Министарској Одговорности. Решено је да се гласа о оба периода укупно. Затим је председник Скунштине хтео да стави на гласање друго питање о томе да ли има оштећења државе из користољубља, т. ј. да ли Скупштина жели да оптужи Белимарковића Државном Суду. Међутим Скупштина није била вољна да гласа о томе да ли постоји делпкт оштећења државе из користољубља, већ само о томе да ли је Белимарковић у онште општетио државу или није. Тада је председник министарства доказивао да се мора гласати о оштећењу из користољубља, зато што се за то дело у предлогу оптужбе министар окривљује. На ово је Скупштина једва пристала, и резултат гласања је био (педесет и шест гласова против двадесет и два; седам се уздржало од гласања) да нема оштећења државе из користољубља.3 После овога захтевано је (Јован Бошковнћ), да се гласа о 1 Протоколи ванредне Народне Скупштине држане 1874, стр. 275. 2 Посланик Јован Вошковић, који је раније био за кривичну одговорност, сад је захтевао само да Велимарковић грађански одговара. Главна Контрола треба да изнађе тачно штету, а Скупштина да да одобрење да се минпстар .може грађански оптужити. 3 Протоколи ванредне Народне Скупштпне држане 1874 стр. 465.