Delo

394 Д Е Л 0 што се види, овим се предлогом хтело да се прошири министарска одговорност, да се процедура стављања под суд олакша а да се осуђење обезбеди на тај начин што he се датп Скупштпни потпуна јурисдикција над министрима.1 Овај је предлог дат законодавном одбору на оцену. На питање једног посланика (17 фебруара), кад he се прочитати извештај одборски о овом предлогу Скупштина је решила да огласи ствар за хитну и да одбор у што KpaheM року поднесе извештај. Међутим Скупштина је раснуштена, а извештај Скупштини није био поднесен. Повод да се Скупштпна распусти био је незаконпт поступак једног члана одбора за молбе и жалбе Аксентија Ковачевпћа. Аница Грковићка удовица Павла Грковпћа бившег народног посланика поднелаје 27 јануара молбу Скупштини да за убицу њеног мужа означп Аћима Чумића бпвшег министра унутрашњих дела, који је нашао убице да га убију зато што га је опозицпонарства Влади а прпвржености Кнезу мрзио. Аксентије Ковачевпћ известилац одбора за молбе и жалбе прочитао је у Скупштини одборску одлуку да се молба Анице Грковићке да Влади на призрење. Међутим чланови одбора за молбе и жалбе изјаве да та молба није ни излазила пред одбор, већ је о њој Ковачевић тек имао одбору да поднесе реферат, те је према томе фалсификовао одборско решење. Оваје ствар скандализована један део посланика којн је захтевао да се Ковачевић позове да поднесе оставку на посланички положај; Један пак део био је уз Ковачевића и захтевао да се Ковачевпћ казни само тиме што ће му се упразнпти место у одбору за молбе и жалбе. Буру, коју је изазвала ова ствар, прекинуло је распуштање Скупштине. „Влада помирљивости и добре воље“ Данила. Стефановића распустила је Скупштину „због жалосних партиских трвења и сукоба, погледа често чудноватпх па потребе државног живота“. II ако престона беседа којом је отворена Народна Скупштина за 1875 није спомињала изриком министарску одговорност спомиње је адреса овим речима: „Скупштина ће и од своје стране, у колико је могуће, учинити неке предлоге, који су од преке потребе за развитак наших уставних установа, а нарочито оне које се тичу измена и допуна неких наређења у Уставу, која се односе на јачу одговорност министарску...“ Председник 1 Протоколп Народие Скупштине држане 1871, стр. 227.