Delo

0 М1ШПСТАРСК0Ј ОДГОВОРНОСГИ 393 зато није на Скупштину пренесена. Гарашанпн критикује између осталога и министарску одговорност ио Уставу од 1869.1 Гарашанина због овога предлога „Будућност“ назива реакционаром, јер напада на оне установе које су од 1869 уведене с гледишта човека којп жели оно што је пре Устава од 1869 било. „Видов-дан“ који је имао увек култ Илије Гарашанина, брани у низу чланака предлог његовог сина титулишући га увек са „поштовани Господин Милутин Гарашанин". Гарашанинов предлог изазвао један супротан предлог млађнх либерала потписан од шездесет и два посланика. Овај је предлог једним делом критика Гарашаниновог предлога а другим делом формални предлог о измени Устава; у њему се начелно бранп Устав од 1869, само наводи тачке у којима га треба исправити а за Гарашанинов предлог каже да треба да се „просто одбаци“. Њиме се између осталога тражи и укидање владиних посланика и потпуна скупштинска иницијатива у законодавству. У погледу на министарску одговорност предлог садржи ове одредбе: (1) министар се може оптужити за повреду Устава и законскнх прописа извршену чињењем или нечнњењем; (2) министра може оптужити само један посланик; (3) министар се даје под суд простом већином гласова; (4) министру суди скупштински одбор који Скупштина избере. Као 1 „По чланку 100 мпнистрн су одговорнп за своја званична дела владаоцу п Народној Скупштпни. Чланак 101 ограничио је ту одговорност на пет случајева и то: на издају отаџбине, издају владаоца, повреду уставнпх права п оштету државе из користољубља. „Оставимо на страну све тешкоће п замршености које су Уставом п законима положене те да се до оптужења министара дође, п запитајмо се да ли су само те незаконптостп, које министар неправилним вршењем своје службе почпнити може? Оно што је у Уставу поменуто, то су uo готову само велеиздајства п за ова је свакп чиновник пли Србин пред судом по кривичним законима одговоран. Нпје дакле било ни"у колико нотребно да се те тачке у уставу особено напомпњу, јер оне не сачпњавају само мпнистарску одговорност него на протпв одговорност општу свпма Србима. „За остале протпвзаконитости, које онп почине неправилним вршењем своје власти и дужности, они нп по 5 ставу ни по закону нпкоме одговорнп нису.. .а „У осталом п за оних пет основа оптужење ограничено је законом о мпнпстарској одговорностп само на годину дана... „Овпм начпном пе само да се положај мпнистара ни у колпко није отежао него на против веома олакшао, пошто онп којп нису министрп пмају много дуже да стрепе од строгости законаа. („Видов-дани за 1875 број 15).