Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦН 399 Ми доносимо оба места нз оптужбе и одбране. Карађорђе и Правнт. Совјет оптужују Петра Добрњца: ... „1.) 1809. года при назначении вјечнопочившаго Г. Мило.ја Петровича главним вождем војске наше против Ниша, подавалисте у свакој прилики несогласпе, и нељубов и нехотјесте с оним соглашаватисе, из чега падение на Каменнци паши војника билое, и сљедовало падение Делиграда“... а одбрана Добрњчева гласи: ...„1. 0 откритој војни 1809. года, и пришествију Господара Милоја Петровића, иоведенија, н несогласије, и безмјерна сила јего под свпм старешинама, и дјеиствије противо непријатеља. На народ комсе јасно извјестно иозивљемсе да он засведочи“.. .Ј Но како онда да се протумачи оно место у писму Карађорђевом црногорском владици Петру Петровићу од 16.септембра 1809. г. ? У томе се писму прича о бегству Родофиникиновом из Београда, кад су Турци били дошли до ушћа Моравиног у Дунав, после пада Делиграда. А између осталог о Родофпникину се вели иово: „Такав нам је пријатељ био и од нас утекао, и премамио ми најбољег војводу Петра Тодоровића (Добрињца) и са собом одвео, да себе може опрати“. Ми карактеристичан епитет најбољег војводу нарочито истичемо. Али најјаче је напао на Милоја, а не мање Добрњца, наш песник Сима М. Сарајлија. Он је неслогу н распру напао оном -само њему својственом жучношћу: ... „По несрећној мучно л' заборавној Овда распри двоице1 2 презренпх, Глунљи оста, а отиде ја—ја... Су шест стотин' к' Гургусовцу правце, „Бранпт' Вељка?" Та да ние амо, Ђе и треба, и збиљост се иште; Пак нп тамо кад’ небпло боја, Паче ли ra сам нехтевши наћп, У Делиград!... ? сан боравпт’ пош о! Кад’ глас војне п бакпце креће... 1 М. Вукпћевпћ, Протокол писама П. Т. Добрњца (Спом. XXXVII, 121 —125, према рукопису у Н. Бпблиотеци, којп сам п ја прочптао, алп погрешке у пздању нема. 2 Добрњац п Милоје.