Delo

406 Д Е Л 0 руска војска груне како ваља напред и да однесе одсудну победу па би се захтеви руски неизоставно прпмили. Положај и$ прилике за такав посао беху да не може згоднији бити. Али Руси на жалост, нити су имали те војске, ни ђенерала пред војском на Дунаву који би такав задатак умео како ваља извршити. Врховни командант дунавске војске, кнез А. А. Прозоровски, био је врло смотрен и стар. Због тога се више бавио политиком него војевањем. Ни војске није имао колико би за. тај задатак требало... А како још уз то у првим ратним подузећима ни срећа не хтеде да послужи руско оружје, кнез А. А. Прозоровски са свим се укочи и укопа у полптичке комбинације, које нису биле његов задатак.4*1 Руси су хтели да узму градове: Ђурђево, Браилу и Исмаил и да очисте леву обалу Д.унава од Турака. „Ђенерал Милорадовић удари 24. марта на Ђурђево, али буде с великом штетом одбијен. Сам кнез Прозоровски удари 20. априла на Браилу и прође још несрећније од Милорадовића.“2: Што је Прозоровског уздржавало од акције узрок је прво рат са Аустријом и друго велики и изванредан излив Дунава, који због отапања снега беше јако надошао, а то је отежало прелаз војеке. Српска војска се кренула пз Београда 30. марта и скупила се код Делиграда око 10. априла а из Делиграда се кренула ка Нишу 14. апрпла и стигла на Каменицу на два дана пре Ђурђева-дне, дакле 20 или 21 априла. Први је отпочео непријатељства Хајдук Вељко. Он 15 априла сусрете један турски караван п опљачка га. После се вратио Делиграду а затим нанао на тврђаву Бели Градац, па се најзад врати главној војсци на Каменици. Из писма Милоја Петровића Правит. Совјету од 5. маја види се како је Срба према Турцима било у то време мало; нарочито им је услед чаркања с Турцима понестало барута, и Милоје се три пута обраћао Управ. Савету да му пошаље барута и појачања у војсци. „Тога ради, пише даље, постарајте се и договорите се с г. генералом да г. генерал фелдмаршалу кнезу Прозоровском пише да, ако ће каква помоћ бити, нека иохитају и што скорије војску на нашу страну призову; зашто> 1 21 Ст. Новаковић, Васкрс државе српске С. К. 3. стр. 110—111. 2 Ст. Новаковић, Васкрс... стр. 111.