Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ 405 мио да постане командант у Нишу, зато се истакао чак на Чагар, он први. На част му, али нека се сам крвави, ако му треба. Ето, господине, зашто онда наша војска на Чагру пропаде."1 Тако је завршен разговор са савремеником деда Јованом, који је могао од прилике, у доба Чегарског боја, имати око 20. година. Ето тако је било у српском логору у очп самог боја чегарског! Спремала се једна потмула несрећа, која ће доћи главе свима. Развиле се биле интриге, свађања, прекоревања, негодовања, дурења, несугласице, које су као што ћемо видети и упропастиле целу ствар. Тај факат, да сви извори говоре мање впше сложно о тој неслози, о том раздору мора се за оцену догађаја узети у обзир. За историјску анализу тога догађаја мора се тај факат нарочито имати на уму, јер од тога зависи наш суд о самом догађају. * * * 20. марта прекинули су Руси примирје с Турском и непријатељства су отпочела на свима линнјама. „Ваљало је да 1 Ово прпповедање деде Јована не може се узети као истиннто, како по несигурности његовог причања у опште а нарочито због оне „лубенице и тикве“ у месецу мају. Али морамо напоменути, да ово казивање о тајанственом подмићивању помоћу лубенице (да се као бајагп кб не би сетио), слаже са народном традицијом која зна за тај истоветни мотпв, и коју је објавио, као што ћемо у засебном одељку на крају нарочито о томе говорити, Ст. М. Мијатовпћ у „Малој Србадији", па онда отуд приликом прославе стогодишњице прештампао у „Дневном Листу“ (од 19. V. 1909. г.), одакле је и ми доносимо. Само је разлика та, што народ вели, да су Турцп хтели подмитптп Синђелића али се овај није дао. Како је та прпча о „лубеници пуној дуката“ врло карактерпстична по схватање нашег народа о узроцима те народне несреће, ми je, ево, доноспмо целу читаоцима. „У очи битке Турцп су покушали, да подмите Синђелића, те да се измакне за ноћ или да им се преда. По неком Хаџи-Мини, врећару пз Ниша, они су му послали пуну лубеницу жутих дуката, заједно са поруком, да ће му дати пашалук, ако им се преда; а ако им се не преда, већ пзмакне с војском и напусти Чегар, да ће му по истом човеку иослатп товар дуката. Синђелић није примио новац. Вратио је натраг, а уз то је, заједно са лубеницом, послао Турцима пуну тикву олова са поруком, да ако Турци не напусте Ниш до сутра, да ће им послати још сто товара истог; а ако га напусте п отидну у Шам (М. Азију), од куда су п дошли, да ће дати пашн везирство — у Шаму“.