Delo

410 Д Е Л 0 Каменици близ Ниша 1809.“ Запис је по казивању Милићевићевом нађен „на једном листу у минеју за Мај месец у београдској цркви.“ „Ово (т. ј. да је бој био 19. маја) потврђује и записка Лазара Поповића“, вели Милићевић, но ближе ништа не казује каква је та записка и где ју је нашао. Други запис гласи: „19. маја 1809. год. у тројичну среду на Чегар погину српска војска; старешине се скараше и војску издадоше те пропаде.“ У документима првог реда има један у коме се изрично вели, кад је био бој. У писму пожаревачког магистрата од 21 маја 1909. г. вели се и ово: „и тако сад, у прошлу среду (19. маја) турска је сила ударила на нашу војску, од јутра до подне били су се и навалили на два логора, што је год било наше браће све је свршило....“ Исто тако вели и Илија Ћоса: „у среду по Светој Троици.“ На овај начин дефинитивно је утврђен датум поменутог боја. Све друге вести о каквом другом датирању морају отпасти. Сад можамо прећи на описивање самог догађаја — чегарске катастрофе, — да видимо како је текла и како се свршила, Пожаревачки магистрат пише Луки Стојковићу, брат.у Миленкову: „.. .али данас јављамо вама, како су Турци нашу (војску) преварили, и тако сад у прошлу среду (19. маја) турска је сила ударила на нашу војску, од јутра до подне били су се и навалили на два (sic!) логора, и што је год било наше браће све је свршило. Од војске ресавске, алексиначке и ражањске нахије (и пола јагодинске) није остало више од двадесет људи, а друге Бог да прости. А Милоје кад види шта је било њих, све остави, није ни пушке бацио, већ утекну сви у Делиград. Господар Петар није с њима. Он и Вељко били су на Гургусовцу. Но, браћо, фришко пишите господар Миленку и дајте му на знање. Није шала ово било, баш је човек ту био и дошао, но фришко отписујте на намензул (пошту). Бог зна хоће ли се који у Делиграду задржати“. Глас о несрећи на Каменици се релативно доста брзо разнео по Србији. Најпре је за то дознао Добрњац и Вељко који су били у Гургусовцу. Они су за тим известили најближу војску под Миленком Стојковићем у Крајини. Ми немамо пода-