Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦН 411 така да видимо како је у оним тренуткима мислио Добрњац, али судећи по томе што је он за тај случај јавио Миленку а овај одмах сутра дан ђенералу Исајеву, закључио бих да је њему сад била у памети само нада на руску иомоћ. Миленко Стојковић 23. маја пише Исајеву овако: „Ја сам синоћ добио писмо од госп. Петра Тодоровића, у ко.јему ми јавља за несрећни случај наше војске, која је против Ниша стајала. У Нпш је дошло 30.000 турске војске нове и у четвртак 20. маја учинили су јуриш на наше шанчеве к после великога крвонролића завладали су свима шанчевима, топовнма, барјацима и муницијом, и наше је војске много погинуло, а турске још више. II тако је наша војска, која је остала, принуђена је била пет сати далеко од Ниша уступити, и Турке не знам хоће ли моћи зауставити". Писма главног команданта Милоја која је слао Совету и Карађорђу нису сачувана. Има неких докумената сачуваних у руским архивама. Родофиникин је 23. маја писао Прозоровском о боју на Каменици. У том писму каже: „Овај час, добивено је од срнског корпуса, који је био пред НишехМ извешће о поразу, који су претрпели од Турака. Турски гарнизон појачан од Турака, који су били у пољу, учинили су нападе на српске шанчеве, истерали Србе из свих шанаца, заузели топове и муницију и побили до три хиљаде људи. Остали део војске одступио је Делиграду. Ово утврђење може се за неко време држати, али на несрећу цела страна с десне стране реке Мораве до самога Дунава изложена је крајњој опасности, јер је унутра, у земљи, врло мало остало ратника, па, ма да су места покривена шумом, опет се могу Турци пробитп не наилазећи на сметње, и предајући све пламену и мачу, могу напастп с леђа и на команданта Миленка". Али је потпуније извешће Родофиникиново од 27. маја пиеано кнезу Прозоровском. „Кад су Турци последњи пут напали на први шанац, Срби, који су били у њему, очајно су се држали; пет нута су Турци јуришем нападали и пет пута су с великим губитком одбијени. Најпосле су продрли и у сами шанац, где се борба још дуго продужавала докле најпосле велики број Турака није надвладао Србе. Милоје за све време борбе не само што није дао ни најмању помоћ нападнутим, већ чим је видео нз даљине да су