Delo

438 Д Е Л О XXXI Зазвони звонце, прођоше некакви млади мушкарци, наказни, безобразни и ужурбани, и у исто време пажљиви према. ономе утиску који ироизвођаху; прође кроз салу и Петар у својој лнвреји и штифлетнама, са тупим животињским лицем, и приђе јој да је отпрати до вагона. Мушкарци се утишаше кад она прође поред њих по платформи, а један од њих нешто шапну о њој другоме, разуме се нешто гадно. Она се попе на високе степенице вагона, и седе сама у купе-у на испрљано, некада бело канабе. Торбица, дрмнувши се на опругама, слеже се. Петар са будаластим осмејком подиже крај ирозора свој шешир са ширитом у знак опроштаја, безобразни кондуктер залупи врата и риглу. Дама, наказна, с турниром (Ана мислено свуче ову женску II ужасну се од њене ругобе) и девојчица, неприродно смејући се, протрчаше доле. — Код Катарине Андрејевне, све је код ње, ma tante! повика девојчица. „Девојчпца, и она наказа, а пренемаже се“, помисли Ана. Да не би никог могла видети, она брзо устаде и седе крај супротног прозора у празном вагону. Умрљани наказни мужик у качкету, испод кога је стрчала замршена коса, прође поред тога прозора, нагињући се над точковима вагона. „Нешто ми је познато у овом ружном мужику“, помисли Ана. II сетивши се свога сна, она се, дршћући од страха, измаче ка противним вратима. Кондуктер отвараше врата, пуштајући мужа и жену. — Ви желите да изађете? Ана не одговори. Кондуктер и они што улажаху не приметише испод вела ужас на њеном лицу. Она се вратп у свој угао II седе. Муж и жена седоше према њој, пажљиво али кришт>м разгледајући њену хаљину. И муж и жена изгледаху Ани одвратни. Муж упита, хоће ли му допустити да пуши, очевидно не с тога да пушп, већ да ступи у разговор с њом. Добивши њен пристанак, он поче француски говорити са женом о томе да му је још мање било потребно говорити, него ли пушити. Претварајући се, они су говорили глупости само зато да она чује, Ана је јасно видела, како су већ досадили једно другом и како мрзе једно друго. И није било могућно не мрзети такве жалосне наказе. Зачу се друго звонце и одмах за њим пренос пртљага, жагор, вика и смех. Ани беше тако јасно да нико нема за шта да.