Delo

АНА КАРЕЊИНА 439 се радује, да је тај смех дражаше до бола, и хтеде да запуши уши да га не чује. Најзад зазвони и трећи пут, разлеже се писак пиштаљке, звизну локомотива, цимну се ланац и муж се прекрсти. „Интересантно бп било упитати га, шта он под тим подразумева", злобно погледавши у њега, помисли Ана. Она је гледала поред даме кроз прозор на људе који су стајали на перону и исираћали воз, и који изгледаху као да се крећу назад. Равномерно трускајући се на саставцима шина, вагон, у коме сеђаше Ана, прође поред перона, каменог зида, диска, поред другнх вагона; точкови течније и глађе са лаким звеком зазвучаше по шинама; прозор обасја јарко вечерње сунце, а ветрић залепрша завесу. Ана заборави на своје суседе у вагону и при лаком нихању, удишући у себе свеж ваздух, опет поче мислити: „Да, на чему се зауставих ? На томе, што не могу да смислим такав положај, у коме живот не би био мука; да смо сви ми створени зато да се мучимо и да сви ми то знамо и сви измишљамо срества да себе обманемо. А кад видиш истину шта да радиш? — Зато је дат човеку разум да се избави од онога што га узнемирује, — рече на француском дама, очевидно задовољна својом фразом и правећи гримасе језиком. Ове речи као да одговорише на мисао Анпну. „Избавити се од онога што узнемирује,“ понови Ана. PI погледавши на црвеног мужа н мршаву жену, она појми да болешљива жена сматра себе за женску коју не појимају, и да је муж вара и нарочито подрЖава у њој то мишљење о себи. Ана као да гледаше целу њихову историју и све кутиће њихове душе, преневшп светлост на њих. Али ту не беше ничега интереснога и она настави своју мисао. „Да, врло ме узнемирује, и зато је дат разум да се избавим; дакле, треба се избавити. Зашто не угасити свећу кад се више нема шта да гледа, кад је гадно гледати на све ово? Али како? Зашто је овај кондуктер иротрчао по летви, зашто вичу они младићи у оном вагону? Зашто говоре, зашто се смеју? Све је неправда, све лаж, све обмана, све је зло!...“ Кад је воз стигао на станицу, Ана изађе у гомили других путника и склањајући се од њих као од прокажених, застаде на иерону, старајући се да се сетн, зашто је дошла овамо и шта је намеравала да ради. Све што јој раннје изгледаше