Delo

АНА КАРЕЊИНА 459 је он. Организам, његово распадање, немогућност уништења материје, закон очувања енергије, развиће, — беху речи које му заменише пређашњу веру. Ове речи и скопчани са њима појмови били су врло добри за умне сврхе; али за живот они не даваху ништа, и Љовин се одједном осети у положају човека, који би променио топлу бунду за муселинску одећу и који би се ирви пут на мразу несумњиво убедио, не размишљањем већ целим својим бићем, да је он исто што и го, и да неизбежно мора пропасти. Од тога тренутка, премда и не дајући себи рачуна и настављајући да живи као и раније, Љовин не престајаше да осећа овај страх због свога незнања. Осим тога, он нејасно осећаше да је оно, што је он називао својим убеђењем, било не само незнање — већ да је то био такав склад мисли, при којима је немогућно било знање онога што му беше потребно. У прво време, женидба, нове радости и обавезе, које он познаде, потпуно заглушише ове мисли; али у последње време после порођаја жениног, кад је беспослено живео у Москви, пред Љовина све чешће и чешће, упорније и упорније поче излазити питање, које је тражило решења. Питање се за њега састојало у следећем: „Ако ја не признајем оне одговоре, које даје хришћанство на питање мога живота, онда какве одговоре ја признајем?“ И он никако није могао наћи у целом арсеналу својих убеђења не само какве било одговоре, него и ништа налик на одговоре. Он је био у положају човека, који тражи хране у продавницама оружја и играчака. Нехотице и несвесно за самог себе, он је сад у свакој књизи, у сваком разговору, у сваком човеку тражио односе према тим питањима и њихово решење. Највише га је зачуђавало и бунило то, што већина људи његовога круга и узраста, заменивши, као и он, пређашња веровања таким истим новим убеђењима, нису видели у томе никакве невоље и беху потпуно задовољни и снокојни. Према томе, осим главног питања, Љовина мучаху још и друга питања: Да ли су искрени ови људи? Да се не претварају они? Или — да они некако друкче, јасније од њега, не схватају оне одговоре, које даје наука на она питања што га занимају? И