Delo

Б Е Л Е Ш К Е 477 Гиги сад „иравпо оиозпцпју*. Он је био задовољаВ шго му Гпга допушта да слободно може шуровати са његовом ћерком Госпавом. Међутим нову општинску уираву стану сустпзати недаће. У општини настаје неред и у адмннпстрацпји п у фивапсиској полптици, јер је Гига бпо невешт тпм стварпма, а помало се стао корпстпти општинским новцем. За несрећу наста и гладна годпна, те нестаде у селу п људске и сточне хране. Да би, ваљда, још боље уза се прптврдпо своје прпсталице, он са Чедом одлучп да се раздели општпнска уштеђевпна. Од тога Гпга узе за себе повећи део, јер је и ou био у великој оскудици, а остатак разделп својпм ирпсталицама, разуме се на зајам. Сад се овде уплеће љубавна авантура Чедина са Гигином ћерком Госпавом. Госпава је учила впше школе у варошп па се поварошила u погосподпла. Гига је био намеран да је уда за Чеду, те му није било неугодно Чедпно шуравање са њом. Али једнога дана њу спопадне мука, а Чеду у исти мах подпђоше мрави. Да би се cuacao белаја, он, одмах uo испиту, позајмп „десетицу* па оде из села да се у њ више не врати. Гига се сада нађе у ужасној нецрнлици. Болест и оскудпца у кући, неред у општини, оскудица у селу, па још сад оста без перовође, без десне руке своје. Све сад окрете низа страну. Да не бис>1о ређали оне обичне и досадне поједИности, напомпњемо само да се прича завршује доласком у село намесника и фишкаЛа, владичиних изасланика, да прегледају рад и рачуне у општинп. Ови пзасланпци нађоше велпки неред il многе неправилности па и дефпците. ДефицитН су попуњени — облигацијама, а намесник смени Гигу И његове с општинске управе, поставп привремену управу и њој за председНика попа Ђоку, који се, ево, и против воље аутора ове приче, опет враћа на управљање општпном. Намесник је поднео извештај владици п тада изјавио наду да ће од сад у Огаревцу поћн стварп на боље. А владика њему одговара речпма које, чпни ти се, као да пзговарн. сам св. Сава: „Мој намеспиче. Тп се, дакле, тврдо уздаш, да ће од сада поћи на боље у Огаревцу. Велпш, уклоњенћ су п посрамљени завођачи, а народ је увидео да је пошао био странпутицом, те ће сад опет битп реда и мира. Вараш се, намесниче. Нису завођачи узрок томе расулу и нереду у појединим општинама. Узрок тому другамо лежи. У кратко да ти кажем ево, у чему. Наши су стари усиљавали се, откидалп — тако рећи — од својих уста па градилп, даривали и украшавали цркве и остављали јој завештаје. А дапашње покољење тражи — да црква њега издржава. То је болест данашњега времена. Не дај, Боже, да буде наследна. У тој болести лежи узрок садашњем расулу и нереду нашега народа. А кад народ пати од те или тој сличне болести онда га ма каква хуља (баш књижевни пзраз!) може лако на странпутицу завести. Онда ће народ u сам тражити страннутице". Ово је у најглавнијим потезима садржина ове приповетке. Није нам намера да је ценимо uo њеној уметничкој вредности. Сваки, ко со иоле разуме у обим стварима је увпдеће, чим, прочита, да је ова приповетка без икаке уметнпчке вредностн. Она виц1е лпчи па опширан извештај него на уметнпчку прпповетку. Догађај је скоро свакидашњи и писац није у причање унео ништа своје. Личпости су његове веома слабо карактерисане, ofl у њпма нпје уочио никаку маркантну црту, по чему бисмо ви-