Delo

ИСТОРИСКИ ИОДАЦП 97 гусовцу у помоћ, ударе Турцн свом снлом на ресавски шапац. Војннци су из другијех шанчева хтјели да иду Ресавцима у помоћ, али Милоје заповједи да се нико ннје макао, него свак да чува свој шанац. Турци ударе на ресавскп шанац на јуриш, и Ресавцп су се јуначки бранили, али „ко he сили Божјој одољети?“ Једни су Турци падали а други су преко њих ишли у напредак, и тако кад се опкопи испуне мртвима, живи преко њих навале у шанац и стану се са Србима бити пушкама кијачки, cjehn и бости сабљама и ножевима, и чупати се за вратове. Кад кнез Стефан види да Турци овладаше, он из пиштоља запали џебану и отиде у вјетар с многијем Србима и Турцима који су били око њега. И тако изгину сви Ресавци, којијех је, као што се онда говорило, било око 3000,1 само сеиз кнеза Стефана, младо п врло црномањасто момче, узјаше на кнежева хата, и умијешавши се међу Турке, који су мислили да је циганче и сеиз каквога турског поглавице остане у животу и дошавши међу Србе каже какоје било“.1 2 Илија Ћоса описује како је било у турској војсци. „После доласка Петрова на два дана ударе они (Турци) и пешак и коњик и топ на први србски шанац на Чагару; но Срби се у том шанцу одбранише. У среду по св. Троици упарадише се коњици турски, прво бели, па за њима зелени, за овим алатасти, па доратасти, па најпосле црни, а пред први ред истераше 2 топа коњичка; па кад дову3 свршише, они избацише два топа те полако приближише се к шанцу чагарском. Одавде, из шанца, оспе се један плотун па се претрже, а Турчин онда преко шанца, коп је био без коља и врљика, што није имало горе наблизу, на стадоше севати сабљама и сећи. Срби држали су се јуначки, секли су ножевима и тукли кундацима Турке, од јутра до ићиндије4 и попадају готово сви...“ А други савременик и учесник из те исте године (1846.) Милован Павловић-Кукић прича ово: „Кад оно пешак удари од доњег Матејевца право на ша1 Турцп послпје од њпховпјех глава еазпдају кулу на путу пза Нпша, која п данас још стоји. — Вук. 2 Ово је момче било послије код Хајдук-Вељка, п ја сам у Неготнву с њпм говорио о овом догађају. — Вук — (Грађа стр. 81). 3 Дова значп молптва. 4 Ићпндија је трећа молптва код мухамедаааца. Дело, књ. 57. 7