Delo

98* Д Е Л 0 нац, искочила је војска из Стеванова шанца и с великом штетом турском разбила га“... Једну кратку, готово нраву летописачку, белешку налазпмо у „Повесници" А. Протића: „Ове 1809. године Милоје Петровић с војском изгине на Нишу, 3.200 душа, но мом знању, и све топове остави и муницију године 1809, маја 19.“ II ако мање поуздан као извор ипак Павле Јовановић даје детаљан опис момента на Чегру. „Воинство Сербско које је од Делиграда к Нишу у помоћ пошло, огради најближи шанац на Каменици и у шанцу постави 3.000 људи а форпосте чак иза Ниша пошље. Турци наумивши Сербе и са Тимока растерати ударе са свом својом силом на тај Сербски шанац. Јунаци кои су шанац бранили понајвише бија'у из, Ресаве, ненадајући се никаковој помоћп и избавленију; јер Петар Добрњац са коњаницима отишао бјаше к’ Гургусовцу, а Милоје стајаше и гледаше како Турци јурпшају на шанац; закуну се јединодушно до последње капи крвн бранити се и за вјеру, отечество, јуначки умрети. Напразно су Турци кроз осам дана свако јутро на шанац ударали, хиљадама их је мртви’ и рањени’ падало. Они су се на шанац више пута пењали: но Серби су и са шанца неколико пута срећно узбилп. Напосљедак нестане Сербима барута, ране и воде, а Турци напунивши шанац мртвим тјелима, навале преко мртви’ тјела своје браће у шанац и почну се са Сербима чупати и клатп. Тада Серби од слабости клону и онде у шанцу, где су се борили, запале (џебану) барут и у воздух заједно с Турцима одлете и тако јуначки живот свој окончају. Неколико само Серба, који су се међу Турке умешали и измакли били, остану живи.“ Баталака тај догађај овако описује: „Дознавши Турци чрез своје уводе за оваково стање српске војске и њеног главнокомандујућег Милоја, с намером да са Србима што пре сврше и да се опет, потрвши Србију, главној својој војсци к великом везиру поврате за дочекати и Русе, незадржано, на овако само себи остављеног и ослабљеног Милоја, са свом својом силом ударе, и њега, једно овако ослабљена, а друго крајње невешта у оваком једном изненадном и врло критичном положају наћи се, разбију, и шанцем каменичким завладају.