Delo

102 Д Е Л 0 на Каменици заробио, да то и то тражиш од мене! или: Ослободио се и онај који се на Каменици заробио, а ја још робујем“. Ето за што је Каменица за Србе тако немило знаменита!1 Али није овај догађај, каквоме сличнога ретко има и у светској историји, оставио свога утицаја само у души простога народа. Ми видимо да и уметници, а нарочито песници, узимају овај предмет као предмет свога певања. По томе можемо оценити како је и колико велики утисак оставио и оставља овај догађај на душу и простог народа и уметника, о чему ћемо ми засебно говорити у једном нарочитом делу ове наше монографије. III После Боја на Чегру. Шта је било после пропасти и унпштења Синђелићевог шанца? — Срби беже Делиграду, а Турци робе и плене. — На турској странп неслога због деобе плена. — Спасени из бо.ја. — Последице погибије на Каменицп. Турци заузимају источну Србију. — Држање п рад руске војске тих дана. Када су страховита експлозија и катастрофа, која је неминовно следовала, показале свима осталим трупама српским у другим шанчевима, да је са Синђелићем и његовим одељењем од 3.000 људи за навек свршено, онда су старешине, без икаквог и најмањег покушаја да и сами или сви или посебице уђу у борбу, изузев једино војводу Пауља, напустили своје опкопе и шанчеве, па су нагли бежати. Али зашто и због чега, то нам ближе не казују извори, а ми сами нећемо улазити у интерпретацију тога питања. Митрополит Стратимировић вели: ...„Оне, који су почели из свих осталих шанчева бежати, Турци су гонили пуних четири часа; и турска коњица, претичући бегунце, стала је испред њих и онда пресрећући секла их, а великим делом пробадала копљима и гонила оне, који су бежали правим путем; а оне ван друма, који су по шумским странама бежали, гонила је турска нешадија; па како многи беху невешти у том крају, велика је већина бежала правим путем, то јест друмом и била је сатрвена тако, да ни половина 11 Мплићевић, Краљевина, стр. 77.