Delo

ИСТОРИСКН НОДАЦН 101 Младен Петковић, буљубаша; Голуб Нетковић, Милееко Петковић (Топаловић), Милен Петковић (Топаловић), Боја Петковић (Печиновић), Мплојко Сврзић, Радивоје Сврзић, Павле Глибнћ, Милић Мијатовић, Миленко Мијатовнћ, Милосав Илијић, Живко Симоновић, Днмптрије Симоновић, Живадин Симоновић, Милоје Белић, Павле Дели-Марковић, Стеван Стојковић, Лазар Бодић, Марјан Бодић, Стеван Николић, Т>ока Николић, Ђурђе Марковић, Тодор Стојановић, Благоје Стојановнћ, Јовап Бакић, Јован Мацић, Павле Терзић, Стеван Живановић, поп Милутин Вељковнћ, Марјан Лукић, Срећко Ристић, Јанко Ђотић, Стеван Биров, Милосав Филиновић, Милета Филиповић, Станко ЗеленДедић, Богосав (син Станков), Богдан Ивковић, Милета Бирчевић, Марко Кара-Марковић, Павле

, Здравко Посек, Милета , Илија Пантић, Обрад Лукић, Живко и Пирко

(браћа), Живко Јанић, Живко Кртута, Стојан

(од Шулића), Маринко Грнчаревић, Марко Грпчаревић, Стеван

, Анђелко

, Милојко Крстић, Милета Бошковић, Милован Бошковић, Арсеније Стевановић, Аранђел Ашковић, Марко Кнежевић“. Напред сам рекао да Јокић даје податке о некпм знатннјим људима, који су у оно време живели. Тако по њему знамо да је на Чегру погинуо и бимбаша Синђелићев неки Милован из Стењевца. И Милићевић и парох Петковић веле да је у самом селу Ђићевцу после борбе на Каменицп остало 75 удовица. Али нам јеу овом погледу најверодостојпије само казпвање Карађорђево, које налазимо у његовом иисму владици Нетру Петровићу од 16. септембра 1809. г.. Оно гласи овако: „...али од друге стране од Ниша које сва сила од Стамбола и Анадола и од Урумелије јесте дошла, и на један наш логор сва сила турска удари, и са свим јесте они наш логор укорењен. За 2000 момака је било и све изгинуло онде а Турака је погпнуло више од 10.000, у тому наша војска од Ниша морала је натраг уступити на стару границу у Делиград; и то како смо ми били с војском на Сеници и на Пазару, наши душманн који су билп јесу нас Турком продали, само да се с вама не сјединимо.. .“L Бпће згодно да овде наведемо какав је утпсак овај бој оставио у души народној. Милићевић је забележио, да се у народу чују оваке карактеристичне изреке: — „Ннси тн мене 11 Л. А. Баталака, Исторпја, стр. 776.