Delo

6 Д Е Л 0 И кад год би се враћао стричевој кући, сећао би се речш Милана Андрића: „Свети се где стигнеш и како могнеш!“ 2 Минина је кућа баш при самој земљи имала пошири чардак, где је обично спавао Милосав. Јутрос у зору кад је наслађе спавао, пробуди га изненада, позната целом Вучитрну, стара турска слушкиња Цвета, добра душа и сиротица, која већ тридесет година служи у Турака, па је ппак ништа не приволи да превери и да погази наш закон. Аге, а особито хануме, јако су је пазили и просто се грабили ко ће је пре узети, почињући од богатих Шишковића па све до крволочнпх и увек пијаних Маџунаца. Сад је служила код Осман-аге Тирића, ортака Милосављева стрица. Осман-ага беше пијаница, као, побогу, све вучитрнске аге оџаковићи. Досле је отерао три жене и ту скоро узео девојче од седамнаест година, и ако му беше превалила педесета. Гиздава Нурија, несташно вучитрнско лане, расла је више у комшилуку са српским другарицама, него у харемлуку свога бабе Зејнелаге-Субашића, који јој то није забрањивао све до петнаесте године. Зато је она познавала све Србе и говорила српски као и свака Вучитрнка: — Зборила сам бабе да не води у бостан, — често би рекла при праштању са другарицама. Кадједошла за Осман-агу, онајечесто пута уз припомоћ Цветину гледала крадом кроз харемске решетке на Осман-агине госте, особито Србе који су са њим диванили, пили ракију, јели лубенице и хвалили пијанога агу. Тако једном приликом угледа и Милосава Бучорогу, кога Осман-ага посла иза куће у бостан да избере лубенице за њега и његова стрица. Баш кад је кажипутом чвркао једну повећу лубеницу, она отвори решетку, хитну се јабуком и случајно га погоди баш у леђа. Бучорога се прену, нађе јабуку, окрену је и погледа: кад она баш онде где је црвена — угрпзнута... Подиже очи. И виде само два реда зуба белих као бисер, огњене очи, на претрну, откиде лубеницу и брже-боље Осман-аги на чардаку. Та се идила још једаред понови.