Delo

106 Д Е Л 0 к Родофиникину и оданде послије с њиме преко Баната у Каравлашку.. .<а Види се, да је Вук куд и камо веродостојнији извор него они ире њега, и то стога што је био у бољим приликама, да дозна праву истину. А сад да наведемо казивање једног другог извора. Илија Ћоса прича 1846. год.: ...,,ни троица, четворица изљегоше сасвим рањени: Ћук Милош из Ћићевца, окр. алексиначког био је на 7 места рањен; Дача из Дреновца, окр. алексиначког добио је 12 рана и све лежао на трбуху. Једном из Ресаве, кои се онако рањен, пошто је изишао из панца, на свом јатагану поштапао, била је полутина стражња од главе пресечена и заносила се натраг, па му је привеза и састави Стеван Кара из Левча и доведе га јоште жива до Делиграда. — Други Срби у осталим шанцевима, кад видеше, како прође онај шанац, и како Турци секу Србе, поплаше се, па нико од војвода несмеде да с војском у помоћ притрчи кнезу Стевану но стадоше измицати и бежати. Пауљ био је испрва на Турке неколико топова, но кад се ови са Србима измешаше, морао је престати. — Милоје, за ког се говорило, да је примио од Турака нуну лубеницу дуката, те не дао помоћи Стеванову шанцу, изведе своју војску, и с другим војводама дође у Делиград. — Срба је тај дан кое у оном шанцу, кое у бјегству пало до 4.000. — За кнеза Стевана, да је спалио џебану, незна. — После месец дана дођу Турци на Делиград и узму га, јер га Срби оставише...“ А Милован Павловић - Кукић не говорећи опширно о тој бежанпји вели само како он „не може рећи, да је Милоје издао него је храбрио своје људе и полако довео и до Делиграда.. .“1 2 Остаје нам, да још прикажемо и причање једнога од најопширнијих извора. То је причање Л. А. Баталаке. Његово иричање донели смо мало оппшрније, да би смо дознали за стање, које је владало у источној и јужној Србији иосле догађаја на Чегру. „...Разбивши и упропастившн сад онако страшно Србе, и освојивши шанац каменички, мимо који нису могли у Србију 1 Грађа, стр. 80—81. 2 Гласник III, стр. 150—154.