Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦН 107 ући, макар и са својим грдним губитком у војсци, Турци су се одмах напустили за бегајућим Милојем, и за осталом српском војском, која је хитала да што пре у утврђени Делиград умакне, и тако од савршене погибије да се, колико је могуће више, спасе. Турци су Србе у овом њиховом бегању стизали и са зверским острвљењем клали и убијали. Срби, с Милојем, ума* кавши у Делиград, дочекали су и ту Турке. Ови су Делиград опсели и седам недеља тукли су га из топова и кумбара. Срби су се и овде, где је мало доцније и Петар Добрињац приспео, здраво куражно држали и Турцима одупирали се, док им н воду нису заузели ...онда су Срби увидивши да је и носледњи час њиховог опстанка у Делиграду куцнуо, оставили једне ноћи и Делиград, и к Ћуприји упутили, али су и Турци за њима то исто чинили.“ — Сад Баталака прича о неуспелом отпору Карађорђевом у Ћуприји. „Поводом овог догађаја са ћупријским шанцем сва је војска принуђена била оставити све опозиције своје на десној обали Мораве, и на леву прећи, где је Карађорђе, до тога времена, све учинио што се учинити могло за препречити Турцима прелазак и на леву обалу Поморавља. Турци су сад већ постали аловити господари над свом страном Србије између Тимока, Дунава н Мораве... Сад већ ништа Турцима није сметало доћи до села Петке на ушћу Млаве, и на само ушће Мораве и спремати за прелазак преко ове на освојење Смедерева, па одмах после овог и на заузеће Београда. Србија се сад склањала совршеној пропасти...“ Ето такве су биле последице чегарске погибије! Сад се може према последицама оценити значај тог догађаја. „Непребројани су Срби које изгинули, а које у ропство, мушко и женско, старо и младо одведени. 3000 је удовица у Ресави у један глас закукало и у црно се завило; а шта ли је мајки за синовима и сестара за рођеном браћом!..."1 Милован Ристић. — СВРШИЂЕ СЕ *04- 1 Баталака, Историја, стр. 567—569.