Delo

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 10£ Црна Гора, и од кад постоји Балкан и Словенство на 1Бему, теорија протнвљења злу није имала одушевљенијег представника, пророка и проноведника од владике Његоша. Толстој и Његош то су два са свим сунротна света, негативни и позитивни електрицитет словенске расе, два са свим супротна идеала: Р1ван дурак и Милош Обилић. Који је идеал хришћански? Хришћанска су оба, но ни један искључиво није Христов. Онај, ко је учио: „ако те ко удари по десном твом образу, обрни му п други“, ue би се свакако помирио с Његошевим идеалом. Но да ли би се тај помирио с идеалом Толстојевпм? Треба пре свега знати, да, замислити Христа у пасивном односу према злу у свету значи ни више ни мања но избрисати његово име из историје света. Голготска трагедија последица је не пасивности но активности Христове против зла, оличеног у израиљском фарисејству. Христос се борио против зла, нападао зло, истина не оружјем — зар се зло само оружјем папада и убија? — но речима, и то како страсним речпма! (Читајте Мат. 23). Никад фарисеји јерусалимски не би распели Ивана дурака, док су Христа распели. Ивана дурака никад не би раснели за то што им се он никада не би противио; Христа су распели за то што им се противио. II Толстојев и Његошев идеал хришћански су, јер су оба поникли у хришћанству и јер се оба донекле могу оправдати прадокументом хришћанске вере. Но ниједан од ова два етичка идеала није потпуно нп искључиво Христов. Кад би свеколико зло у свету имало само једну главу, ја не знам шта би Толстој чинио с том главом, Његош би је посекао. Посекао би је, и, ако би је и на чпјем олтару сагорео бп је на олтару Милоша Обилића. Ко је Обилић за Његоша? Обплић је идеал Његошев, и више него идеал човека : овај витез је за нашег песника једна врста божанства; за то ми и говоримо о олтару Обилића. У бесмртном царству духова „Обилић над сјенима влада". Састанку с њим у другом животу имају да се радују само они, који су се иоказали внтезови у овом, и од тога састанка да се стиде они, који су се показали слаби и вероломни. Владика Данило пита ове у своме монологу: „Су чим ћете изаћ пред Милоша „II пред друге српске витезове?“