Delo

РЕЛНГИЈА ЊЕГОШЕВА 117 чшо, што изазнва завист код људи. Други људи трпе од зла, робују злу, нригибају се иод јармом зла; херој, на против, царује злом, влада пад њим, чини га својим робом, савија га нод свој јарам. Други људн служе увек двама господарнма, и то је оно, што их растрже и чини дубоко несрећним. Херој увек служи само једном господару. Правда је његов господар, његов једини суверен. Његсв је ноложај увек чпст, он увек зна куда иде; док други људи целог свог живота табају по раскршћу, вазда у недоумици, којпм нутем да ударе, коме господару да послуже. Пред херојем нема раскршћа и нема двоумице; он иде једним путем и осећа да је сваки други пут за њ немогућ. Но, рећп ћете, на том путу чекају га милпон демона? Свеједно; два мнлиона демона чувају свако раскршће. Чека га сигурна смрт? Свеједно; он до смрти бар живн, а па раскршћу нити се живи нити се мре, но вегетира се. Чека га крст? Да; а зар је раз-крст-је нешто друго до доживотни крст? Херој је нредмет зависти још и за то, што он вечнто живи: „Благо томе, ко довијек живи, „Имао се рашта и родитп“ (Г. В.) Херој живи двојаком вечитошћу: земаљском и небесном. Његово име „на земљи царује“ као што му душа „на небу царује“. Његов жпвот је с тога, премда „тежак венац“, ипак „воће слатко“, јер „воскресења не бива без смрти“. II тако је херој супериоран другим људима као и песник. Херој у ствари и пије друго до иесник на делу, као што песник није друго до херој у одушевљеној мисли. Песник јн законодавац, херој — извршнтељ закона. Песник је строг као ред у васиони, херој је осветљив као закон. Шта је задаћа хероја рекао је Његош, указујући на задаћу Христа: хериј долази у свет „наоружан оружијем правде“, да „попире злобу и тирјанство“. Он долази, дакле, у име правде, долази као осветник погажене правде. Он долази „да тнрјанству стане ногом за врат“ и да га доведе „к познанију права“; долазн. стаје пред нарушитеља правде, неумптан као анђео смрти, п овако му се преставља: