Delo

116 Д Е Л 0 Херојству Карађорђеву недостаје ништа; и крај његова живота је херојски. Хероји, по Његошу, свршују трагично „Да; витеза сустопице трагически конац прати“. Трагично су завршили п Обилић и Скендер-бег. 0 овоме по* следњем песник вели: „Скендер-бег је срца Обилића „ал’ умрије тужним изгнаником“. „Трагически конац“ имао је и живот грчко • римских хероја. Живот хероја је без изузетка трагедија. Херој долази у свет као заточник правде; живот његов од почетка није његов; херој је жртва, увек, без изузетка, жртва. Он не долази у свет на благовање но на муке; он је „мученик овога свијета“. Мука, то је огањ, на коме се он кали. Хероју не трују живот горчином само нехеројски, мали људи око њега, за које он ради, него често и само небо. И с неба, тог јединог уточишта гоњеног хероја, често се одговара иронијом „Јунаку се чешће путах хоће „ведро небо насмијат грохотом“. И небо и земља, дакле, изгледа по некад, да су у завери протпв хероја. Он је усамљен, но он стоји на своме месту до краја. Ненравда над њим тријумфује, но он остаје савезник правде до гроба. Учини лп му се по некад, цео свет — „ад“ и свп људи — „паклени духови“, он верује ипак, да светлост и правда постоје негде у свету, ма и скривени од њега; он их погледа свакога часа, да се појаве на својим тријумфалним огњеним колима. Витез верује до краја и конца, да је светлост боља од таме и правда од кривде. Он верује, и у смислу те своје вере он вазда „и збори и твори“, и вазда твори како зборп. Но и поред трагичности, која је нераздвојно спојена с херојем, ипак бити херој значи бити предмет зависти. То је тако јасна контрадикција, као што је јасно, да она постоји у свету уз пркос томе што је контрадикција. ЈБуди су у завери против хероја, они га гоне, желе му болан и горак живот и труде се, да му од своје стране овај обезбеде. Но то не смета људнма, да сви хероја траже, погледају, да му се сви диве, да сви себе њнме потајно коре, да му завиде. Сви увиђају, да је његов пут — пут правде, но мало се ко усуђује, да пође за њим на томе путу. Херој је „цар зла свакојега", и то је на првом месту