Delo

14 Д Е Л 0 даном моменту имамо разних система, а тенденције су промена неједнаке у разним системима, то he, с погледом на многостручност узрока промена и на разноликост тенденција промена њихових, стање, која ће одмах за овим, актуелним доћи, бити мало различито од садашњег. Ако се посматрају два еволуциона стања код једног система, или скупа система, на пр. у васиони и то у периодама времена, које су потребне да се извесне маркантне промене констатовати могу, онда се добија лако представа о нојавима, који, једни према другима, доиста обележавају разне еволуционе етапе. Са гледишта механистичког тумачења појава код еволуције, промене које еволуцију чине, састоје се из мена форама система; док су процеси физички, независно од облика материјалних, физичких система и њихових особина, увек исти. Апстрахујући форме и фазе појединих елемената разних сунчаних система, процеси, чије су карактеристике дате масама и брзинама кретања тела, бивају по принципу консервације и дегредације енергије. Енергија светска, у извесном еволуционом стању, изражена је брзинама тела, њиховим бројем и датим распоредОхМ међусобним, и константност се њена не мења услед макаквих промена у распореду маса, брзина и промена узајамних одстојања тела. Код органског се живота витална енергија манифестује у разним видовима функционисања организма. Ма где посматране манифестације живота, кроз чисто физичке процесе, видимо такође дегредовање и консервирање енергије. Органски систем, као одређено извесно равнотежно стање, мења се свакога часа услед промена у његовој спољној и унутарњој средини. Борба за опстанак организма може бити условљена чисто физичким узроцима, што долазе од утицаја спољне природе, или услед савлађивања унутарњег отпора органског система, услед долаза у додир тог система са системима физичко-физолошким (бактерије). Не водећи рачуна о облицима у којима се борба може да јави, помињем да су свуд ироцеси исти. За нормирање извесног стања каквог система, на пр. каквог органског, зна се колико је потребно потрошка енергије; ако се та енергија мора од неког да отме, онда се јављају нове борбене прилике. У нормалним приликама, да се изразим тако, одређене су етапе, нивои између којих се процеси могу да збивају, условне границе да се на пр.: тонлота може претворити у рад и обратно рад