Delo

30 Д Е Л 0 променама. Кад се у развићу најпростијег организма достигну максимални нивои, у чијим границама живот може постојати, у чијим границама још може бити речи, што се рандмана тиче код организма као механизма, онда настају процеси: плођење, деобом стварање сличних организама и обнављање процеса физолошких, које смо већ поменули. Ма код ког организма застали, можемо његове фпзиолошке функције довести у везу са енергетечким количинама једначине одржања енергије. Систем органски се може сматрати као неконсервативан, ако се поред унутарњих сила, које утичу на његово развиће и функционисање, додају утицаји спољне природе (околине), неорганске. Како су промене у околини постепене и режим је створен спољном природом стационарно, прилично, стабилно стање, органски се системи сматрају за зависне од унутарњих само сила — сматрају се за консервативне системе. Под унутарњим силама органских система разумемо овде и унутарње узроке промена индивидуалних система и оне узроке спољне, који долазе од судара, контакта и узајамног живота индивидуалних сродних и различитих организама. Овакви су спољни узроци они, које десцендентна теорија налази у борби за опстанак, селекцији вештачкој и природној, сексуалној. Сматрани организми као консервативни систем они носе у себи особине, како појединих органа, такои организма као целине, да се слабо мењају, одржавају се чувајући, индивидуалне особине своје специје. Ако се цео органски свет сматра као један систем, склопљен из организама, аналого склопу организама из ћелија, и он је консервативан, јер подлежи утицају унутарњих узрока променама, сматрајући спољну, физичко-неорганску природу, за једно стационарно стабилно стање, које не може битне промене у коначним малим размацима времена да изазове. Монере, сложен организам, цео органски свет у датом моменту представља механизам, у коме се врше процеси физиолошки на основу промена о узајамном претварању енергетичких количина: енергије, рада, капитала (топлоте, светлости, стечених особина, наслеђа, атавизма и др). Организми, или систем склопљен из организама, функционисањем дају рад на рачун потрошка извесних енергетичких, физичких количнна из околине системске, чији процеси појачавају развиће морфолошко система, што је у вези са променама виталне енергије системске у ретроградном или прогресивном смислу. Делови система,