Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 40 доказати само за реални дпскретнл простор, да је њу према томе немогуће доказати за континуирани (одн. инконзекутпвпи) простор.1 Остали одељци Варићакове раснраве садрже излагање разннх математичких радова Бошковнћевих. Садржипу њихову ја hy овде само укратко навестн. У другом одељку (стр. 28—61) излаже Варпћак Бошковпћеве радове на пољу Тригонометрнје, од којих нарочити значај имају радови из диференцијалне Тригонометрпје (стр. 48—61). У трећем одељку (стр. 61—74) изложен је Бошковићев рад на проблему тела највеће атракције, про« блем који је Бошковић први пут решио (стр- 73). У четвртом одељку (стр. 75—82) изложен је Бошковићев предлог за одређивање средње густине земљипе, који је од велнког интереса, у петом одељку (стр. 82—91) Бошковпћево мерење два меридијанска степена у Италији из год. 1750 и разна контроверзна мишљења о тачности тога мерења. У шестом одељку (стр. 91—109) изложен је БошковиИев покушај рачуна изравнања. У том одељку Варићак је саопштио неколико мишљења францускпх математичара н астронома о Бошковнћу, које ћемо п ми овде изнети. Тако Лаплас, говорећн о једној специјалној методи Бошковићевој у рачуну изравнања, вели да је она „ингепијозна“. Даламбер и Лагранж имали су међутим неновољно мишљење о Бшиковићу. Тако у једном писму Лагранжу велп Даламбер за Бошковића: „J’admire et је respecte, mon cher ami, la modestie avec laquelle vous parles des vos excellentes prođuctions, tandis que nous avons ici le jesuite Boscovich, qui, a force de parler aux i'emmes de la cour des belles choses qu’il a faites, et que nous ignorons tous deux, s’est fait deja donner 8 000 livres de pension... Ј1 pretend de plus, forcer la porte de Г Academie...“ (стр, 107). У своме одговору Даламберу пише Лагранж: „Се que vous me dites du P. Boscovich ne me surprend pas...; il n’est surement pas in•digne d’etre de votre Academie, dont tous les membres ne sont pas des d’ Alembert,...“ (стр. 108). Ha ова мпшљења Лагранжова и Даламберова о Бошковићу да се приметнти следеће. Бошковић истина нема таквих радова па нољу Математике и Механике, каквнх имају Лагранж и Даламбер. Али зато по унпверзалности свога ума и као филозоф природе он стоји високо и 1 Ввди о томе оаширније у моме делу „Principieu der Metaphvsik“ Bd J. s. 285—292. 30*