Delo

KPIITIIKA II БИБЛИОГРлфПЈА 471 клопедиска литература. Ту може да иомогне библиотека, али дабоме не она библиотека, која своје књиге само лепо уредп по рафовима, већ она, чији руковаодп, снабдевени зиањем, могу указати лптерарну иомоћ. Тако је дакле библнотека и сада а још више у будућности биће у средншту не само паучног рада већ и академске наставе. Пнсац укратко показује, какав је значај имала књига на дакле и библнотека у старом веку, у доба хуманизма и доцније све до нашега доба. Овде наглашава по* требу, да се пзда уџбеник опште науке о рукописима, коју најбоље може израдити којн библиотекар. А да се обплато знање п потребна библпотекарска иодобност може за неколико година стеНи самом нраксом, опака је заблуда. Овде мора битп теорискога образовања, које ће се увек одржавати у везп са праксом. Библиотекар се може за свој позив ваљано спремити само темељнпм изучавањем писања, књига и библиотека, тј. дакле н а у к е о б н б л и о т е к а р с т в у, а то се може учннити само у университету, н а у к а о б и б л и о т екарству мора се унети у наставни нлан уннверситета, морају се основати катедре за овај иредмет. Као што је речено у ночетку овога приказа, иисац мисли на првом месту велпке университете у Берлпну, Бечу, Минхену и Лајпцигу; али не иориче, да би се практпчно увођење у библиотекарство могло лакше извести у коме осредњем уннверсптету. А да у својпм погледима не износи ништа нечувено, може навести као доказ то, што је Друштво за науку о библиотекарству у Петрограду пре кратког времена молило владу, да оснује катедре за науку о библиотекарству у университегима у Петрограду и Москви, те се тако лако може десптн, да у овом од европскога истока буде надмашен запад. У Угарској у университету у Клаузенбургу један доценат с уснехом предаје науку о библиотекарству. У Пруској већ 23 годнне има у унпверситету у Гетингену редовиа катедра за библиотекарске иомоћне науке. За ове 23 године наша је наука учинила врло знатне напретке п о њнма ваља водитн рачуна. Тако је нотребно изучавање опште енциклопедије и исторпје наука као ирве основе за библиотекарску научну спрему. Корпсно је, што се негде у институтима за историју и њене помоћне науке држе предавања о библиографији, као што је било у Бечу н као што је сада у Iilcoles des chartes у Парпзу; али на овај пачпн не може бити потпунога успеха. „Наша наука данас је узела већ такав