Delo

Б Е Л Е III К Е 47i> у Бечу и задржао се тамо три месеца; иосматралац како је био, он је тамо иосматрао Немце и уочно извесне њихове смешне особине које су се згодно дале у комедији представити : ето откуд тип Немца у њега“. Чинп нам се да се г. ПоповиИ овде мало пребацио, и да јо са својим тумачењем једностран, јер како бисмо онда нротумачили несму савременика Држићева Мавра Ветраиића „Ланцн Аламани“, ако Ветранпћ нпје могао Немце нигде на другом месту видети сем у ком немачком месту? Философско - литерарна библиотека. — Г. Милош Јапковпћ, учптељ, отпочео је издавати и уређпвати, иоред библиотеке „Будућност", још и „Философску-литерарну библиотеку“. У првој свесцп ове библиотеке штампан је превод чланка Фридриха Енгелса „Лудвик Фајербах и крај немачке класичне фплософије.“ Овај је чланак превео с немачког Нпкола Богдановић. •— Ова се бпблиотека штампа у Пожаревцу, у малим евескама. Цена је овој првој свесци 0,50 динара. Српска и хрватска народна књижевност. — Као 137 и 138 свеска „Књига за народ“, које издаје Матица Српска у Н. Саду, штампана је књига „Српска и хрватска пародна књнжевност“, коју је, „по најновијим проучавањима и књижевпим псторпјама нашпм за народ саставио и написао Јован Живојновић, професор Срп. Вел. Гимн. у Н. Саду“ (Први део: Стара књижевност с предговором, уводом и прегледом. У Новом Саду 1910. у 8°, стр. 174). Ппсац у наиомени на крају своје књиге (стр. 174) „исправности ради“ каже да је у овој његовој књизи „стара црквено-сковенска књижевност рађена у главном по Мурку п Гавриловпћу, глагољашка по Шурмину, а наша српско-словенска по П. Поповићу, А. Гаврилонићу и Ј. Скерлићу Отуда су узети наводи дела, књижевно-историјски нодатци и садржине. Расноред је донекле иишчев. Дакле инсац је узео преда се иет књига па је из њих исписао шесту. То може бити и врло лепо, снмо ннкака не можемо да знамо шта му у натнису ове његове кн.иге значи оно„народна књижеввост“. Пажл.иво смо ирочитали оне књиге из којих је г. Живојновић псписао ову своју н нисмо могли наћи у старој сриској и хрватској књижевности скоро ништа што бп се могло, без многог оклевања, назвати „народна књижевност“. Боље би, чини нам се, било да је г. Живојновић своју књпгу назвао овако „Историја српске п хрватске књижевности за народ“, и то би имало смисла. Добро је што се г. Живојновнћ трудио да сриску и хрватску књижевност изнесе упоредо и као једну целину. Разуме се да је го врло тежак посао, јер и ако се данас увиђа да су српска и хрватска књижевност имале међу собом јаке везе. ииак досадашње научно исиитивање није још довољно утврдило све те узајамне везе, да би се помоћу њих могло утврдити потпупо јединство. Ц^њижевност. Издања Матице Хрватске. — Матица хрватска нздала је за ову годину ова дела: „Ко1о“, књпжевно научнп зборник, с нрилозима 38 хрватских књижевника (песме. ирпповатке u чланцп историски, књпжевнн и популарнонаучпи). — 2. Kučera—Plivelić—Božićević, Novovjeki izumi III, велико. популавно-научно дело о новијпм електричним појавама п пзумпма, са 107 слика. — 3. Bučar, Povijest hrvatske protestanske književnosti u doba reformacije (илустровано) — 4. Mandić, Povijest okupacije Bosne и Hercegovino