Delo

МЕЂУНАРОДНОПРАВШ1 ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 65 1. Све тврђаве које се налазе између Ђердапа и yniha има да буду норушене, н на овом делу Дунава не могу пловнти ратпе лађе, сем малих лађа, одређених на службу речне полиције (чл. 52). 2. Е. Д. Комисија остаје и даље. Њен домеи се проширује до Галца. Румунија добија чланство у комисији (чл. 53). 3. За речни ток Ђердап—Галац израдиће Е. Д. Комисија, у друштву са делегатима прибрежннх држава пловидбени акт, који има да буде у сагласности са пловидбеним актом за дунавско ушће (чл. 55). 4. Извршење ђердапских радова, које је ирема одредбама уговора од 1871 остављено споразуму прибрежних држава, узима А. Угарска у своје руке (чл. 57). Ново састављена Е. Д. Комисија пзрадила је 1879 године свој пословник, а 1881 измене и допуне у пловидбеном акту од 1865 год.. Из првог акта важно је поменути одредбу чл. 12, но којој се одлуке о принципијелним питањима могу доносити само једногласно. Изменпма и допунама акта од 1865 проширена је власт Е. Д. Комисије у толико, што испектора и сулинског капетана поставља сама комисија (чл. 2) и што контролу над финансијама врши такође сама комисија (чл. 3). Први посао Е. Д. Комисије после ова два акта, био је израда пловидбеног акта, за речни ток Ђердап—Галац, (према одредби чл. 55 Берлинског Уговора). Да би се разумело, на који је начин тај акт, о коме he мало час бити говора, добио онаку садржину какву има, потребно је, бар у најкрупнијпм потезима обележитн оне тенденције, које су имали поједини чланови комисије, resp. њихове државе Све европско државе, а у првом реду неприбрежне, биле су јако заинтересоване, да се у што јачој мери огарантује слобода пловидбе на Дунаву. Гарантију за ово оне су налазиле у иерманентности Е. Д. Комисије и у установи једног новог међународног органа, који би имао да водп контролу над извршењем, а евантуално и да сам извршује иловидбепи акт. Русија и А. Угарска имале су поред овога п својих сепаратних тежњи: прва да, у њеној државној области назазећи се рукавац Килију извуче испод власти Е. Д. Компсије; друга да у интересу своје трговнне добије ирепондерантан утицај на Доњем Дунаву, иосреством једне комиспје, у којој бн oua водила иресудну реч; најзад су Румунија и Србија, које су тек биле Дело, књ. 57. 5