Delo

68 Д Е Л 0 3. Неједнакост у заступништву, која је била пројектована у Бареровом предлогу, а тако исто и подела целог речног тока,при чему се није водило рачуна о границама поједпних држава, — биле су такође нападате од стране Румуније која је и овде тражила измене. Пошто се до споразума није могло доћи, то је питање изнето пред Лондонску Конференцију, одржату у фебруару и марту 1883 године. На Лондонској Конференцији биле су заступљене само оне државе, које су узеле учешћа и на Берлинском Конгресу;. и пре но што се прешло на дневни ред, решавало се и о захтевима Румуније и Србије: да и оне учествују на конференцији као равноправни чланови међународне заједнице. Свој захтев мотивисала је Румунија од прилике овако: опште усвојен је принцип у међународном праву, да се од учешћа на конгресима и конференцијама не искључује ни једна држава, чији су интереси ангажовани у питањима која су стављена на дневни ред Овај принцип признавале су до сада и силе потписнице Берлинског Конгреса, јер су 1815 године, решавајући о слободи пловидбе, одложиле дунавско питање само за то, што на том конгресу није била заступљена као прибрежна држава заинтересована Турска. Исти принцип прокламован је и чл. 4 уговора Aix-la-Chapelle-CKor Конгреса. Према томе и Румунија, чији су животни интереси ангажовани у дунавском питању, не може бити искључена са једне конференције, на којој се дунавско питање решава. У осталом европске су силе већ признале ово право Румунији дајући јој чланство у Е. Д. Комисији. Већина велпких сила била је склона да дозволи Румунији учешћа на конференцпји и са решавајућим гласом; али се овоме одлучно противила Немачка наводећи, даје Лондонска Конференција у неку руку продужење Берлинског Конгреса, те према томе могу на њој само силе потписнице Берлинског Уговора узети учешћа. Ово је мишљење победило, и конференцнја је решила: да се Румунија и Србија пусте само са саветодавном гласом. Србија је примила и овај начин учешћа, док га је Рупо два делегата. Румунија је дакле имала пуно права да се боји, да А. Угарска, кад дође њен турнус са два делегата, не буде пресудна у свима питањима. Ова би бојазан била још више основана, ако би се Мешовпта Комисија ослободила зависности од Е. Д. Комисије, или ако би којим случајем ова друга п престала да функционише.