Delo

МЕЂУНАРОДИО-ПРАВНН ПОЛОЖАЈ ДУНАВА 69 мунија одбила са наноменом: да одлуке донете на копференцијп не сматра обавезне за себе. Лондонска Конференција донела је ова решења: 1. Проширење домена Е. Д. Комисије до Браиле (чл. 1). 2 Продужење мандата Е. Д. Комисија за 20 година, с тим да после овог времена важи прећутно трогодишње продужење (чл. 2). 3. Рукавац Килија изузима се из домена Е. Д. Комисије и долази под власт Русије resp. Русије и Румуније, с тим да и овде важи слобода пловидбе (чл. 3 и 4). 4. Примљен је навигациони акт за речни ток ЂердапБраила. Код ове 4-те тачке покренуто је питање: да ли овај реглман може ступити у живот и без прпстанка прибрежних држава? — Већина је била мишљења, да он добија извршну снагу тек са њиховим пристанком,1 с тога је, по предлогу талијанског делегата решено, да се нозову Србија и Румунија, да накнадно даду сво.ј пристанак на овај акт. А да би се што лакше добио иристанак Румуније — што је, с обзиром на њено држање приликом решавања тога акта у Евр. Дун. Комисији, било јако сумњиво, — А. Угарски делегат пристао је на извесне измене у овом реглману, којима су у неколико задовољене тежње Румуније. Ове се концесије односе на поделу речног тога у секцпје, и на паименовање подинспектора (впдети о овоме напомене на стр. 66 и 67). Одлуке Лондонске Конференције саопштепе су Србији н Румунији с молбом да и оне дају свој пристанак. Србија је дала пристанак, на против Румунија га није дала још ни до данас. Учешће А. Угарске de jure proprio у мешовитој комисији, и снабдевање исте са извршном влашћу, — сматра Румунија увек као повреду принципа међународног ирава. Лондонска Конференција била је последња међународна трансакција о дунавском питању. С обзиром на то да главна тачка те конференције, наиме пловидбени реглман, није иостала још извршна, као и с обзиром на оне тужбе, које су се доцније подигле с једне стране због недовољне регулације Ђердапа, а 1 Изјава грофа Моренхајма на конференцијп од 20 фебр. 1883 гласп: „Les conventions ne sont parfaites que lorsqu’ elles sont consenties раг les ayants oroit, et qu’une Puissance ne saurait inposer a l'autre l’execution đ’engagements qu’ ell n'a pas pris...“