Delo

70 Д Е Л О с друге стране због мађарског пловидбеног акта од 14/7 1890> године, — прешна је потреба, да се ово питање изнесе још једном на решавање. II С<лободма шловидба. Њема ^ара^теристи^а и правми домашај. Пре но што би се прешло на поједина подпитања из великог дунавског питања потребно је учинити неколико претходних напомена. Реке за које је у међународним уговорима стипулирана слобода пловидбе, добиле су у области међународног права назив „интернационалне реке“. Овај је назив прилично незгодан и могао би изазвати забуну у погледу на правни status објеката који се овим именом има да обележе. Пре свега под интернационалним рекама немају се подразумевати објекти који би били ван домашаја државне територије, дакле оне нису нешто слично широком мору, које не улази у саставни део државне области и не потпада под државну власт ниједне државе, и на коме услед тога све државе имају право пловидбе. На против, међународне реке чине и саставни део територије појединих држава и долазе под њихову државну власт. Исто тако било би нетачно сматрати домен интернационалних река као једну врсту кондоминијума, т.ј. као објекте који својом целином чине у исто време саставни део територије двеју или више држава. Истина је до душе да интернацноналне реке могу улазити, и да по нравилу и улазе у саставни део територије више државе, али сваки поједини део једне међународне реке припада само једној држави. У овом погледу не постоји никаква битна разлика између река које су проглашене за интернационалне, и оних код којих то није случај. Карактерпа црта којом се једна интернационална река разлпкује од осталих река лежи у нарочитом режиму, коме подлежи пловидба на њој и који се битно разликује од режима пловидбе на неинтернационалним рекама: пловидба на првим регулисана је међународним уговорима, пловидбана овим другим вршп се према ирописима које је аутономно издала једна држава.