Delo

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ У СРПС^ОМ ЈАВНОМ ПРАВУ ол Јосифа Касановића — НАСТАВАК Ова ствар побудпла је пародне посланике да опет почну мислити о уставновљењу што шире и ефикасније министарске одговорностп. Још одмах сутра дан цоднесен је предлог Закона о Министарској Одговорности. Као први подносилац предлога иотписанје Урош Кнежевић, чији је елаборат овај предлог без сумње и био. Предлог имаједан увод у коме се излажу побуде због којих је поднесен. У том се уводу каже да Закон о Мпнистарској Одговорности од 1870 није увео никакву одговорност. Њиме се министри стављају у један нарочит положај на штету правних принципа и пачела равноправности. „Грађанска одгоговорност није предвиђена нигде“. Застарелост је врло кратка. Принципи предлога ови су. (1) У случајевима где нема кривице из члана 101 Устава, а има штете за државу или поједпнца, Скупштина, на захтевање оштећеног може одобрити да министру судп редован суд. (2) Министар има право да највише месец дана разгледа акта о својој кривици. Као што смо видели Закон о Министарској Одговорности од 1870 не одређује колико најдуже сме трајати преглед аката. Нри расправљању Белимарковићеве ствари Скупштпна је протестовала што Белимарковић друго нрегледа акта. (3) У погледу на састав Државног Суда у предлогу нема никаквих измена. (4) Миннстар не може арбитрарно, као по Закну о Министарској Одговорности од 1870, искључивати судпје, већ мора навести оспове нскључења пз