Delo

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 89 нутог Државног Суда, н да и само питање о накнади које по последњој алинеји поменутог члана увек прелази надлежност суђења грађанских судова, који не могу ући у судско поступање ако се овим нутем не иокрене. „Према томе суд је ногрешио што је обилазећи горње одредбе Устава и тумачећи носледњу тачку члана 19 површно и без везе са уставним наређењима донео горње своје решење упустив се тиме у решавање ствари за коју не може бити надлежан пре него се не поднесу нужни докази о томе да је Народна Скуиштпна односно Државни Суд решио да Г. Вукашин Петровпћ за представљену државну штету може одговарати. Стога Касациони Суд ништи судско решење.“ Кад се за горње решење Касационог Суда сазнало поднели су Димитрије Катић и Стојан Протић пародни посланицп питање на минисгра финансија како стоји с овом ствари. Ово питање садржи и предлог да се толико дискутовани члан 19. Закона о Министарској Одговорности скупштинским тумачењем објасни, јер би било врло штетно допустити „да се права и имаовина државна остављају на милост и немилост личног разумевања закона г. г. судија**.1 Даљег рада по овом случају министарске одговорности нема Исто тако није нншта решено поводом предлога да се члан 19 Закона о Министарској Одговорности протумачп, што је несумњиво било потребно. Као што смо видели, сви скоро случајеви министарске одговорности који су имали више фактичку подлогу него политичку, свршавали су се повољно за министре због члана 19 Закона о Министарској Одговорности, који је тако редигован да изгледа, као што је раније речено, да и у случају грађанске одговорности министара, код које су често консидерације о политичкој целисходностп огггужбе минималне, у место простије нроцедуре код редовног суда, треба потрзати тепши апарат Народне Сгсупштине и Државног Суда. Нсте скупштинске сесије, 9 децембра 1887, поднесен је Скупштини и последњи предлог о кривичној одговорности миминистара по Уставу од 1869. То је био предлог Павла Солдатовића о стављању нод суд бившег председника министарског савета и министра унутрашњих дела Милутина Гарашанина. Гарашанин је 30 јуна 1886 жандармима извукао из Скуп1 Стенографске белешке о раду Народне Скупштпне за 1887, стр. 332.