Delo

88 Д Е Л 0 нијих министара од којих је најкрупнија Вукашина Петровића који је оштетио државу за 155,944.22 динара. По железничкој конвенцији од 3 октобра 1885 коју је закључила држава са друштвом за грађење и експлоатацију пруге Плана—Смедерево, члан 4, исплатила је држава друштву интерес око 12% и ако по Закону о Општој Железничкој Конвенцији од 22 марта 1884 нису могли бити исплаћивани већи ивтереси од 5% за потраживање према држави од стране компанија за грађење железница. На тај начин Вукашин Петровић је својом незаконитом радњом оштетио државу за 155.944.22 динара. За ту суму је државни правобранилац тражио обезбеђење код првостепеног београдског варошког суда и суд је забрану и прибелешву на сопственост Вукашина Петровића одобрио на основу нрописа Грађанског Судског Поступка и на основу члана 19 Закона о Министарској Одговорности. Вукашин Петровић се на ово решење жалио Касационом Суду, и овај је 17 августа 1887 број 2701 касирао решење првостепеног суда. Решење Касационог Суда садржи ова расматрања о значењу одредаба из Закона о Министарској Одговорности. „Накнада штете која се представља у акту државног правобраниоца као основ за обезбеђење државног потраживања из радње Вукашина Петровића као бившег министра финансија не може бити предмет решавања редовних судова. „По члану 100 и 101 Устава и члану 1 Закона о Миннстарској Одговорности излази: да министри за своја званичпа дела одговарају само Владаоцу и Народној Скупштнни; да Народна Скупштина сходно члану 103 Устава доноси одлуку о њиховој одговорности и оптужењу надлежним прописаним путем; да се на случај одлуке о одговорности у Скупштинп дело предаје Државном Суду на суђење који се по члану 6 Закона о Министарској Одговорности нарочито одређује и нарочито саставља из извесног броја скупштинара и чланова Касационог и Апелационог Суда крећући се односно надлежности у границама одредаба у члану 19 постављених. „Из ових законских одредаба које остављају утврђену ироцедуру у оптужењу и суђењу министара за њихова званична дела излази логична последица да се грађанске властп и судови, у опште, саме по себи не могу мешати у решавање и суђење дела из којих произлазе званичне одговорности појединпх министара, ако им иста нису спроведена од стране поме-