Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ о БОЈУ НА ^АМЕНИЦИ 19. маја 1809. године — Синтеза историског изворног градива о овом догађају — НАСТАВАК Митрополпт Стратимировић прича: „... Турци су по своме плану под предводништвом Шашинпаше из Лесковца напали на три српска шанца и жестоко су се тукли са Стеваном, војводом ресавске нахије, тако да су ови најзад очајавали, кад су Турци у њихћвим шанчевима падали и у њих прескакали и викали су својима, који се налажаху у осталим шанчевима: „Помагајте, браћо, изгибосмо!“ Но ови се нису ни помакли из својих шанчева, или зато што нису могли или нису хтели прећи, те због тога готово све три хиљаде људи, који се тамо налажаху, беху исечени, осим само њих 400, који су побегли или које су Турци живе похватали. Милоје, чија је дужност била да помогне и да свачим управља, или се уплашио или није могао помоћи им, а предвиђајући своју сопствену погибију, почео се извлачити и седнув на коња побеже; а њему су следовали његови људи а овима и остали..."1 1 „... Турци убо uo своему намјеревију под предводитељством Шашинпаши лесковачкаго, напали на три лагери Сербов, и жестоко билисја с Ресавскија Наии Војводоју Стефаном, тако да ови на конец очајалисја, Турков в шанци их падајушчим и прескачајушчим, кричали ко своим в прочих лагерјех сушчим: Помагај, Братио! изгинусмо! Но си не преходили из своих им станов, или негли и немогли преходити и тако почки все тамо сушчеје до три тисјашчи человјек изсјечено, кром негли 400 убјегших, или тамо живих Турками иохишчених. Милоје, коего должност било спамагати, а всја управљати, или устрашивсја или немогии спамошчествовати им, и цредвпдја собственују погибел, зачал извлекатисја и сјед на коња отбјежати, јему сљедовали јего људи, и пм такожде прочип..."