Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ 93 Као што се из овог описа види гшсац ue ;ша за експлозију барута, који је нотпалио Синђелић. Зато онет у накнаду имамо леп опис тога момента у мемоару Р. Вучинића. ... „Војвода Ресавац би први нападнут у своме шанцу од Турака, који развише велику насртљивост или боље рећи једну врсту беснила, али им он опет доказа, шта може српска храброст и топовска и нушчана ватра са његова шанца. Пустошећи редове Турака, он их примора на новлачење са знатним губитком. Турци два пута обновише нанад са истом унорношћу и два иута још искуспше исту судбину. Тада наша, главнокомандујући, раздражен, храбраше своје војнике говорећи им: „Није ли срамно видети да 70.000 Турака не могу ништа против 2.000 неверника?“ Требало је узети шанац а, ако то није могуће, он ће им свима редом одсећи главе. Спремпше се и за четвртп јуриш, којп беше још страшнији и крвавији него нрви. Турци најзад успеше да уђу у шанац, јер ров беше испуњен мртвима, који су пали у пређашња три јуриша; али чим Срби видеше, да им због близине Турака ватрено оружје постајаше некорисно, они се послужише кијачима (прошцима), које беху спремили. Ово беше страшна касапннца. Срби се опираху, што могаху тврдоглавије, убијајући Турке тојагама. Кад у овом клању Срби буду сведени најзад на једну стотину, њихов храбри војвода Ресавац, да не би постао плен Турака, заиали магацин с барутом и минама и на тај начин погибе са целим својим народом а и са Турцима. Такав је био славан свршетак Ресавчев за своју отаџбину. По прпчању и признању становника како турских тако и хришћанских из вароши Ниша, губитак Турака у овом страшном боју пео се до 10.000 људи, не рачунајући ту и рањене. Војвода Милоје, присталица Родофиникинов у место да приђе у помоћ храброме Ресавцу, остави кукавички своје војнике у друга два шанца и побеже главом без обзира .. .ul 1 „Le general Resawatz fut le premier attaaue dans sa redoute, par les Turcs, qui deployerent une grande impetiosite ou plutOt une sorte de rage, mais il leur apprit а son tour ce que peut la valeur servienne, le feu a mitraille et celui de la mousquetterie de sa redoute faisant un ravage terrible dans les rangs des Turcs, il les forqa a la retraite avec une perte considerable. Les Turcs renouvelerent deux fois l’attaque avec le meme acliarnement et deux fois encore eprouverent le meme sort. Alors le pacha, commandant en chef, irrite, anima ses soldats en leur đisant: n'est il pas honteux de voir que 70.000 Turcs ne peuvent rien contre 2.000 Infiđeles? II faut que la redout soit prise, si non, il leur fera successive-