Delo

МОДЕРНИЗАМ 97 Да би оиравдао намерени корак према Риму Наполеон је покушао да код владара покаже пану у улози антихрпста протпвника божанског поретка и јеванђелске нравде. Да наведемо један докуменат такве агитацнје, нз иисма Наиолеонова вице-краљу Италије Јевђенију Бохарне од 27. јула 1807. године. Цар пише впце-краљу: „Верује ли папа да су права ирестола мање света у очима Божијим од права тијаре? Не беху ли владари нре папа?.. Он хоће да објави све зло које сам учннио у религпји. Безумник! Не зна он да нема угла у Немачкој, Италији, Пољској, где сам ја учинио религији више добра, него што јој је он сам учинио зла... Папа који се толико спусти престаће да буде папа у мо.јим очима; ја га нећу држати друкчије него као Аптихриста, који долази да завади свет и да чини зло људима... „Папа је истина сувише моћан, али свештеници не постоје да владају... Зашто папа не да.је Ћесару што је Ћесарево на овој земљи? Је ли он што више од Исуса Христа?.. Права тијаре у суштпни нису друго до дужности унижења и молитве. Ја сам иак иримио своју круну од Бога п мојих народа, и никоме не морам одговарати до Богу и мојим народима. Према римском двору ја сам увек био Карло Велики, а никад нећу бити Лује Побожни".1 За овим се нпје дуго чекало на уништење светске власти папске. Шенбрунским декретом од 17 маја 1909. г. папска држава је сједињена била с империјом франц.уском, а ноћу између 5. и 6. јуна исте године генерал R а d е t зароби папу и отнрави најпре у Савону, а затим у Фонтенебло, где је ова.ј и остао чегири и по године, све до првог Наполеонова пада, или тачпије до 28. јануара 1814. године.2 И тако, започевши радом на разграничавању светске и духовне власти, Наполеон је дошао до нзвесне аутономије. а одавде — до унпштења црквенога центра у Рпму. Тиме је он постао отац политичког модернизма за нотоња времена. Данашњи модернисти иду истим путем: заночињу разграпичењем светске 1 А r t а u d d i M o n t o r, II, 285—6. pp. 2 0 ропству Пија VII види: P a c c a. Memorie sul Pontificato di Pio VII. Ed. 1846. (Писац je очевидац догађаја које описује. Као секретар папске државе и кардинал, Пака је заједно с папом заробљен п послат у Француску); Извештај генерала Радета у I књизи Пакиних Меморија Artaud di Montor, Vol. II, cap. LVIII, LIX, 322—345. pp. Дело, <hm. 58. 7