Delo

М 0 Д Е Р Н И 3 А М 111 сувременом модернпзму, не прејудицирајући суд времена, оцена би се свела на ово: Прва група модерниста, ио нашој класификацији, носп већ обличје кра.јног рационализма, и од ње се нема шта доОрога очекивати. Друга група — има пантеистичку основу. Из те груие можемо издвојити Тирела и његово правилно гледиште на религију и догму; али Тирел по несрећи није пропловио између Сциле и Харибде, него је застранио у иитањима о ауторптету цркве. Трећа група у начелу се не разилазн с гледиштем наше цркве; али њени сљедбеници, у последње време, разрађују бобословље више нод протестантским утицајем. Сувремени модернизам не носи на себи месни и покрајински тип, као галикапизам: од све више и више постаје општом науком разних народа. Он не води борбу око појединих догмата, или појединих питања односно уређења цркве, него противу целокупне хришћанске вере, како се она схвата и држн у римокатоличкој цркви. Модернизам хоће да измени, сав систем веровања и црквеног уређења; он хоће здравије одношаје међу црквама и државама, и пуну сагласност између хришћанске вере и модерне слободне мисли. Папство је свечано нрогласило те намере као илегитиме н осудило их. Тим је спор између папства и модернизма достигао највишу тачку; али проба сила између противника још траје. остављајући скорој будућности само решење ствари. С. М. ВеселиновиЂ.