Delo

Д Е Л 0 110 Кад догме Њуман разликује две ствари: voovfisvov — идеју ко.ја се не мења, и q>aiv6fXEvov — одећу њену, која подлежи нрнродним променама. Ту науку ултрамонтанци разликују од такозване „ирогресивне еволуције догме“ код француских п немачкпх модерниста, коју Њуман, — веле оии — није иодржавао, п о којој није никад мнслио.1 Тирел још јасније нзводи, да религиозни живот ue нроистиче по пнпцнјатнвн човека, него почива наоткривењу. Догма је нотреОиа да утврдп религиозно сазнање. Суштина догме се не мења. Индивидуализам, крјп своју особитост узднже на рачун целине, неурачунљив је у богословљу.'2 Са оваким појмовима Тирел не бн осуђен био од рнмске цркве, нити стао у ред модерниста, да није ус.тао одлучно протпв схоластике, која пстоветује религију н теологнју. Трећу групу чине оеи модернпсти, који хоће да одрже нстиннти католицизам, без историских наслојавања, крја су га у току векова обезобличила и ирикрила, Модернисги ове врсте хоће да држе нстнните догме н ове сматрају као науку самога Господа Исуса Христа. Они чувају васељенско предање, и верују да је само оно догма, што је свуд, свакад и од свију веровано бнло. Реч „еволуција“ принисују они мишљењима теолошким, која се, као и свака човечанска наука, морају усавршавати. То су старокато лици. Они пружају руку с једне стране догматпстима с православним критеријумом: id teneamus, quod ubique, quod semper, quod ab onmibus creditum est; a c друге — мудрим прогресистима и еволуционистима, који веру своју разјашњаг.ају мудро, јасно и разумно.3 Тако стоји данас модернизам. Несумњиво је да у њему има п добра и зла. Зато ми не можемо основано прићи ни томе закључку, да je модернизаму свом негативном иравцу новољна појава. Јер се у модернизму негира, не само сисгем римског куријализма, у његовом данашњем облику, него се негирају .и сами основи Хришћанства. Па ипак, ако би хтели дати неку непристрасну оцену о 1 Della evoluzione del dograa (La Civilta Cattolica 1906. год. Quad. 1350. pp. 655—658). 2 Holl. Modernismus, 29—32. ss. 3 Encore le modernisrae (Revue internationale de Theologie, 1908 јавуар—март. 120. p.).