Delo

ћЗСПОЂО, МУЖ ВАС ЧЕКА. . . 113 да пође на купање, јер зна да he она и за једно и за друго отпочети грдњу, уз плач и праску проклињати дан кад се удала за тако некултурног човека и назвати га својим, ну најмање, инквизитором. 3sa он врло добро да она с неким непојмљивим бесом хоће као акреи да иије његов мир и расположење, да га мучи, свесно н искрено, као што су њени прадеди мучили свакога праведника у својем домашају. Зиа да he она почети пред светом да виче и зато не учпни ни једно ни друго, пего посла бањску слушкињу да је позове. Ова отиде, разгледа и нађе број стана, куцну и отвори. Али се оштро трже и притрупи вратима као да хтеде да спречи залетели рој љутих осица. Црвени жар је ошину уз образе као да је нешто стидно сама учинпла. Дође јој тешко што је женско, јер јој се учини веома и страшно гадно и бескрајно ниско да жена шаље мужа у купатило раније само зато, да би још топло место његово у кревету могао да заузме други мушкарац. Али се опет трже као човек који није дужан нити позван да се меша у господске работе и, одшкринувши само мало врата, некако нрезриво и гадљиво подвикну: — Госпођо, муж вас чека... После доручка муж иође с њом да прошета по великој бањској околини, притиснутој густом шумом, сав у неку руку срећан што му жена пође и послуша га. Чим зађу дубље у шуму — мншљаше он — и сакрију се од завидљивих очпју мпогих, он he је страсно загрлити и огњено пољубити, и то he бити пољубац тако сладак, као што је био онај кад су се први пут објаснили... Но кад се примише уз једну узбрдицу, она му поче говорити како је ово усамљивање смешна ствар, јер су они већ озбиљни људи, а не гимназист и институтка, како се боји да овим не падну у очи свету, да својим неодвајањем не даду повода за подсмех, а нарочито да њега не осумњиче да је љубоморан кад овако лепу и младу женицу има... Да, она се тога боји, јер би хтела да његов углед у друштву не опада, а осим тога да им и љубав штогод не претрпи, јер она се може довести у сумњу, па чак и питање, ако су муж и жена увек заједно, пошто на крају крајева љубавни жар почне да трне, љубав се некако просто излиже као букова саоница, ако се не нрпчува, једном речју: на овај начин се једпо другому брзо досади, а после овога трагедија чека па прагу да јој се отворе врата. Нарочито су опасна овака места као што су бање. Стога Дело, књ. 58, 3