Delo

Д Е Л 0 1 Ifi Мусломани, врло оспромашилн и непросвећени, изузев елиту коју маса није разумевала, — сељаци, варошапи, велики носедппци н занатлије, — осећали су да су им вековпе повластнце озбнљно угрожене, сад кад су иотнали под туђпначку власт — са добро организованом бнрокрацпјом, која се старала како ће да задовољн своје власничке потребе, — иод власт не само хришћанску него и са чпсто клерикалним тежњама и традицијом. Ова бојазан је примећепа још од ирвих година окунације; јак се један емпграцпонп нокрет, преднгра садашњег нокрета, бно иоказао у мусломанском становпиштву Босне и Херцеговнне.1 * *Ови првп „мухаџири4* (оиштп назив мусломана нсељеннка) упутпше се у Турску, земљу своје једноверне браће, којој се онп као супароднпцп сматраху. Једни су се настанилн у евронској Турској: у Старој Србпјн и Македонији нема скоро ни једне варошн а да у њој и они немају своју нарочиту махалу; расули су се од Малеша, на бугарској граници, па све до Еласоне, на граници грчкој; многи су затпм ступили у војску и жандармерпју турску. Али највећи део се настанио у Малој Азији, у којој су се груписалн од Смирне до Ески-Шебера, а нарочито у околнни Бруса; они су створили гдегде велика села, од којих се неки зову „Боснакеј“-и. У овом повом поднебљу, на земљишту тако различном од њихова, многи од ових исељеника помреше чим су дошли; читаве се породице врло брзо затреше. Они што су надживели, старци нарочито, који нису могли да науче турски и који непрестано осећају да их сматрају унеколико као странце, чувају у срцу живахну успомену на своју лепу домовину; али деца научише турски, заборавише српски, и отпоче нагло стапање. 1 Број мусломанског становништва у Босни и Херцегивини од .1879 до 1885 год. попео се од 448.613 на 492.710 становника дакле с прпраштајем 9,83%, док се за исто време становништво православне вероисповести умножило од 496.485 на 571.250, дакле с прираштајем 15,06% и католпчко становништво од 209.391 на 265.788, т. ј. с прираштајем од 26,93%. Мусломани, 1885 нису више представљали 38,73% од целокупнога становништва, него 36,80%. За идућих десет година, — знак да је исељавање ослаболо или готово нрестало, — прираштај је без мало не опет постао нормалан (22,30%); алп бројна сразмерност непрестано уступа иред напредовањем других веропсповести: 1895 она износи само 34,99%, т. ј. нешто више од трећине укупцога стаповништва,