Delo

ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛОМАНА 117 стање дође у опаспост услед нових потреба раскошности, и који су се задуживали све впше и внше благодарећи намерннм олакшицама од стране Аустрије у отварању креднта, покушаше да увећају своје приходе на рачуп кмета, или се решише да своје пмање претворе у новац целокупном или делимичном продајом добара. Кметпма пак било је ноготову немогућно да купују слободпу земљу, с погледом на њену врло високу цену. Они су могли покушати да се корпсте све многобројпијим и многобројпијим нродајама. Али настадоше грдне злоупотребе. Ево како најобпчпије: добра су се нродавала за извесну суму, али се при нреносу бележила цифра куд и камо већа од стварне цепе; суд је извештавао кмете о продаји, и, ако би ови изјавпли да се желе користити нравом откуна, имали бп тада да плате уговорену суму, и још врло скупо право иреноса (6% од означене цене). С др.уге стране, како је кредит којим су располагали кметп био сасма недовољан, не треба се чудити ако су највише њих 25.000, од год. 1878, доспели да се откупе и то најчешће под условпма врло тегобним. Према статпстици од 1895, било је тада у Босни и Херцеговинп 5.833 властелинских породнца, готово све сампх муслимана, на 112.000 иородица кмета, од којпх су четири петпне расиолагале искључиво феудалпом земљом, док је остатак могао да прнсвоји и но који комад са стране. Од 1895 до 1907, само је 8.200 њих доспело да се потпуно ослободи.1 Тако, иред анексију, аграрни нроблем је постао главно нитање у унутарњем животу ове две области. Загцедец£т година окунације није се дакле ниуколико побољшало матерпјално стање кмета; него је убрзано опадање аристокрацпје ага и бегова, и ништа се нпје предузело да се становништво интелектуално нодигне. Према статистицп којује објавпла Босанска Земаљска Влада, за Босну и Херцеговину заједно, било је у току 1906—1907 школске годиие 379 школа, подељених на 290 општина; 295 беху општинске, а остале вероисповедне или приватне, сразмерпо: једна школа на 137 км. квадратпих и па 438 становника; на 235 000 деце, колико их је у земљи било, само њих 34.887 су иохађали ове школе.2 1 Цифре је донела Heue Freie Presse, 8 марта 1910. а 1907—1908: деветнаест нових школа.— 1908—1909: отворено још деветпаест школа. Ово нодиже број основних школа Босне и ХерцеговИне на 417, у почетку последње школске године.