Delo

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ i Историја. Оргаиизовање кредита најтеже је баш коц оних друштвених редова, код којих је потреба за солидним и јевтиним кредитом највећа. Ситним сопственицима: занатлијама и сељацима, као ii радннцима, кредпт је врло потребан. Међутим њихова слаба економска снага и оскудна моћ плаћања чине, ла они врло тешко до њега долазе. Уз то њихова неумешност и недовољно образовање, слабо искуство и непознавање економских нрилика стварали су им још веће тешкоће. И тако, с једне стране потреба за кредитом, а с друге стране неумешност и незнање водили су ове сиротније редове друштвене стално у руке зеленаша. Стога је било потребно организовати такав кредит, који би поглавито имао да послужи као средство, да се сиромашни слојеви народа спасу зеленаштва. Али тако исто било је потребно радити не само на ублажавању беда, него и на уни. штењу самог узрока њиховог. Наиме, потребно је било подићи сиротније слојеве народне на један виши економски и културни ступањ, ојачати њихову економску самосталност и на тај начин сачувати их од осиромашења и пропасти. У тежњи да се овај циљ постигне, основан је велики број најразноврснијих установа, као што су: залагаонице, штедиснице, земљорадничке задруге, друштва за узајамно помагање и т. д. По матерПјалним средствима, којима располажу и ио своме великом економском утицају од свих ових инстптута најважније су штедионице. Прве зачетке штедионица налазимо још у старом веку, код Грка н Римљана. Тако делфиски натписи сведоче да су у Дело, књ. 58. 28