Delo

ИОШТАНСКЕ ШТЕДИОНПЦЕ код једног народа. Због ових особина штедионице се битно разликују од банака, које теже за постизањем што веће добити н служе поглавито богатијим класама. Штедионице, на против, имају да нослуже привредним интереснма средњих и нижнх друштвених редова. Оне у ствари нису ништа друго, него .једна социјално-политичка мера. Но ако штедионице пмају за циљ да служе ноглавито интересима мање имућнпх друштвених редова, оне морају нре свега да уживају потпуно поверење масе народне у ногледу своје сигурности. Бојазан, да ће можда са великим трудом уштеђени новац једнога дана пропастп, убија стпмулус за штедњу. Штедионице даље треба да буду у што већем броју распрострте по целој земљи. Оне морају бити што пристуначније онима, који хоће да штеде, и то не само у погледу места, него и у погледу свог радног времена. Треба преко дана да буду што дуже отворене, а такође и недељом и празником, да би и радном свету пружиле могућност, да се њима користи. Сем тога штедионице морају да примају и најмање улоге на штедњу, како би и најсиромашнији могао да отпочне штедети. Каматна стопа треба да буде што виша, јер изглед на већу добпт од уложеног новца иотпомаже штедњу. Ова стоиа треба да је нриближна оној, ио којој сама штедионпца даје новац другима. Дпференција има да служп само за покриће трошкова и за образовање резервног фонда, јер овде није циљ што већа добит. Ако би ипак било вишкова, њих треба употребити на добротворне сврхе, а сам скупљени капитал ставити у службу интереса сиротнијих редова, дакле оних редова, из којих су и сами улагачи. Да би се нак број улагача ограничио искључиво на мање имућне друшгвене класе, потребно је утврдити максимум улога или смањити интересну стопу за веће улоге. Најзад, штедионице морају уштеђевине на захтев одмах или у најкраћем року да врате. Као год што морају бити готове, да улоге у свако доба приме, тако исто морају у свако доба бити готове, да га и натраг врате. Овим условими штедионице нису биле у стању да одговоре. У свима земљама показаше се велики недостаци у овом погледу. У Енглеској штедионичке унраве злоуиотребљаваху штедионице у своју личну корист. Појавише се многе преваре, утаје и бранкротства. Парламентарна анкета 1857. г. утврди, да енглеске штедионнце имађаху дефицит од преко 100 мил. 28*