Delo

436 Д Е Л 0 дпиара.1 У то време бнло је у Енглеској 630 штдионнца, али> 350 беху отворене само неколико часова једног дана у недељи.. Само 20 у целој краљевини биле су огворене сваког дана. Двадесет п четпрп варошн са преко 10.000 становпика и 14 грофовпја (округа) беху без и једпе штедионице.‘2 У Италији штедионице беху врло неједнако расноређенв' по земљи. У годинн 1872. Италија је имала 26 милиона становнпка, а само 142 штедионице са 140 филијала. Штедионпце беху распрострте у нзвесннм севершш крајевнма Италије: у Ломбардијн, Тосканн н Ппјемонту. Ове три нровпнције имађаху 1872. године 404.000 улагача са 302 мнл. лнра уложеног новца, док у осталих 13 нровинција беше само 272.000 улагача са 144 мил. лира. Ломбардијска штедионица у Милану са својих 77 филијала имађаше 1872. г. више улагача, него све остале (141) штеднонице заједно.3 Штедња у народу уопште беше неразвијена н колика је разлика у томе ногледу била између северних и јужних провинција Италије види се најбоље из ових података.4 Годнне 1872. долазило је на једног становника штедионичких улога: у северним провинцијама : у јужним провинцијама : Милана

134-95 лира Катанија

17-96 лира Комо

6284 r> Неаиуљ 9-81 У> Кремена , . . . . 50-23 r> Палермо 3-14 r>■ Бергамо 47-91 r> Месина 1-37 r> Флоренција.... 43-45 У> Косенца 0.43 У> Равена 43 05 У) Ређио у Калабрији . 0-13 У> Ливорно 36-73 r> Салермо o-io У> Болоња

36 48 r> Лече

0-06 У) Форли

30-88 r> Сиракуза

006 У> Брешчија .... зо-п r> Потенца

005 r>■ Али не само у Енглеској и Италији, него и другим земљама показаше се ови и њима слични недостаци штедпоница. Ове махне приватних штедионица изазвале су мисао о оснивању државних штедионица. Тако је још 1807. год. 1 Carl Roscher, Postsparcassen und Localsparcassen in Deutschland. Dresden, 1885. Стр. 5. 2 The encyclopaedia britanica, (Art. „Post-Of'fice“), IX ed., Edinburgh. 1885.. Vol. XIX. Стр. 573. 3 Carl Roscher, op. cit. Стр. 8—9. 4 Ludiwig E 1 s t e r, Postsparcassen. Jena, 1881. Стр. 19—20.