Delo

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ 437 у Енглеској посланик Уптбред израдио предлог о оспивању једне велике банке, која би служила једино радничком сталежу. У банку бп моглп да улажу само они, који су били поглавито или искључиво упућени на своју недељну зараду. С.ума улоганаједну књижицу пије могла да пређе 200 ф. стерл. Капитал би се пласирао у државне папире. Поште су имале да служе као места за пријем и исплату улога, за што би оне добијале l шплинг од 1. фун. ст. Овај предлог не наиђе на жељени пријем у парламенту и би повучен, али идеја не пропаде за увек. Она се нојављиваше у јавности више нута, док наЈзад 1859. г. не нође за руком банкару Чарлсу Уиљему Сиксу (Sykes), да за такав један предлог придобије Гледстопа, тадашњег министра финансија. Он упути Гледстону један натпис, чији наслов беше „Post Office Savings Bank“ (поштанска штедионица) — име, које је тада први пут уиотребљено. Гледстон се заузе за Сиксов предлог тако, да већ у фебруару 1861. беше поднет Доњем Дому иредлог закона о поштанским штедионпцама, а 17. маја и саикционисан. Закон беше публикован нод насловом: ,,An Act to grant aclditional facilities for đepositing small savings at interest, with the security of Government for the due repayment thereof". Поштанске штедионице, 301 на броју, почеше рад 16. септембра исте године. У фебруару 1862. беху уведене и у Скотској и Ирској. Штедионице ноказаше тако сјајне резултате, да је Гледстон могао да каже: „Од закона о слободи трговине са цереалијама, није било, у Енглеској, нн једног, који је толико допринео побољшању стања мање имућних класа и увећању народног богаства. као онај закон, што је створио ноштанске штедионице44.1 Коликоје Гледстон имао права, види се из ових иодатака о енглеским поштанским штедионицама у времену од 1861.—1875. год.2 (Види таблицу I на стр. 438). Примеру Енглеске следовала је прво Белгија. Закоиом од 16. маја 1865. г. беше основана државна штедионица под именом: „Caisse generale d’epargne et de retraite sous la garantie de Г Etat“- Kao филијале беху употребљене све агентуре белгијске Народне Бапке, као и многе самосталне филијале. Од 1870. год. (декрет од 10. децембра 1869. год.) служе се штеди1 М. L а с о m b е, Epargne. (Nouveau đictionnaire đ’economie politique. II ■ed. Paris, 1900. Tome I. Стр. 925). 2 Ludwig Elster. op. cit. Стр. 44.