Delo

Н А С Т У II 73 — и у томе виде подвпг; наинсао сам дело, које he се кроз трн године бацити и заборавитн, — дпжу ме до небеса, а што о палим женама не могу да говорим равнодугано као о овим столицама, мене лече, називају лудим, сажаљевају! Васиљеву одједном би жао и себе и другова и свих оних, које је видео пре два дана, па и самог доктора. Ванлака и паде у наслоњачу. ГТрнјатељи су питајуНи гледали доктора. А у доктора израз, као да је одлпчно разумео и сузе н очајање, као да oceha да је специјалиста у томе. Приђе Васиљеву и ћутећи му даде да попије неке капљице, а затим, кад се овај умири, свуче га и поче да испптује осетљивост његове коже, рефлексе колена и друго. PI Васиљеву би лакше. Кад је излазио од доктора, већ га је било стид, лупа кола нпје га више дражила а тежина нод срцем постајала је све лакша и лакша, као да се топила. У рукама је имао Два рецепта: на једном је био бром-калиј, а на другом морфиум... Све је то узимао он и раније. На улици је мало постојао, размислио и, опростившп се с иријатељнма, лено ношао ка универзитету. С руског м. J. ♦