Delo

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 77 иредмет министарске одговорности. Случајеви дипломатске иадаје у Крнвичном Законику се не означавају изриком као пздаја, али је усвојено у теорнјп уопште, ирема њиуовом унутрашњем саставу, да су случајеви из § 86 обухваћени изразом „издаја земље и владаоца“. 0 казнама за случајеве издаје земље н владаоца биће речи кад се буде излагао систем казни код мипистарске одговорности. II Повреда Устава и уставних права српских грађана. Код питања о одржавању иравпог поретка у важности најтеже је решитп како ће се одржати у важности основне правне одредбе о државној организацији. Ти основи правног поретка, и ако у крајњој линији зависе од социалних услова, и не могу бити уништенп, ипак су у опасности да привремено буду повређени од највпших органа државне власти. С логичке тачке гледишта цео се правни норедак једпе државе оснива на извесним основннм законима, уставним законима, којн су у већипи држава скупљени у један акт, Устав, о чијем допошењу, допуњавању и мењању постоје нарочите одредбе, упућене на то да се Устав учини што сталнијим. Ношто је Устав логични оспов свих закона то је потребпо да се његово вршење нарочито сбезбеди. Вршење Устава с једне стране је лако обезбедити, а с друге стране тешко. И ако је Устав основпи закон не треба узети да га извршују сви државни органи, ма да се једном логичном дедук* цијом може доћи до закључка да се у свима државннм актима види једно уставно овлашћење. Кад се ствар директно посматра, више полптички него дијалектички, види се да стварно Устав врше извесни највиши органи државне власти, а не и сви остали државни оргапп. Ти највиши органи јесу Краљ, Народпа Скупштпна, министри п Државни Савет. Као што се видп, број органа који извршују Устав п који га нрема томе могу директпо повредитн релативно је мали, и због тога се може рећи да у овом погледу не постоји она тешкоћа која постојп код обезбеђнвања правилног рада осталнх многобројних државнпх органа. Међутим код органа који извршују Устав, и ако их