Delo

78 Д Е Л 0 је мали број, тешко је постићи гараптије за правилан рад због тога што су то uajBiiuiii оргапи државне властп, те не могу бнтн ограничавани другпм властнма. Од органакојн врше Устав, два се не могу ставитп нп под какву правпу контролу илн одговорност. Та су два органа Краљ, чнја je неодговорност један онште усвојен монархискн принцип, и Народна Скупштина чију је одговорност ирактпчно немогућно постпћп због њеног колектпвпог карактера, а коју је немогућно правно конструисати због потребне незавнсностп законодавпог тела. Та два органа, Краљ н Народна Скунштнна, могу некажњеео, иосматрајући ствар са чпсто иравног гледншта, чинптн повреде Устава. Државни Савет не располаже извршном влашћу. Ou своје одлуке сам не нрнводн у жпвот, а и нначе има такве атрнбуције да пнје у стању да често повредп Устав. С тога можемо Државнн Савет оставитн ua страну. Остају још министрп. Министри су органи који имају такве атрибуцнје да су најчешће у стању да иовреде Устав. Та могућпост повреде Устава од стране министара увећана је тиме што мпнпстри премапотписују Краљеве акте зато да би за њихову неуетавност одговаради. Corpus đelicti повреде Устава врло је тешко на општи начнн дефиннсати. Од ове врсте повреде Устава треба разликовати раније поменуту насилну промену Устава, која спада међу деликте који се нодводе под појам велеиздаје. Повреда Устава је свака радња или нерадња власти једног уставног чпнпоца, која се не слаже са изрпчним уставним текстом. Из ове апрокснмативне дефиниције повреде Устава изашли би ови резултати. (1) Под појам повреде Устава долази и новреда појединих уставнпх одредаба н ненасилна повреда Устава као целине, т. ј. његова тотална или делимична измена као закона на неуставан начин. (2) Повреда Устава се може извршити на два начина, чињењем онога што Устав забрањује, што је исто што и чнњење печега на другн начпн него што Устав прописује и нечипење, пропуштање, онога што Устав нарочито прописује да се учини. (3) Повреде Устава има само онда кад су повређени директни прописи Устава, а не и кад је повређен дух Устава. Не може се одрећи да је потребно да дух Устава буде исто тако очуван као и изричне одредбе Устава, нарочито кад се узме у обзир да сваки Устав има празнина и да се врло често поједине одредбе могу различито тумачити.