Delo

6 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТ'!! 81 оне повреде Устава које учини заједно с Краљем, а то је путем указа. Будући да Устав поставља оспове државне управе и регулише пајважније акте виших управнпх органа, а најважнији управни акти врши се указом, дакле актом за чији се састав захтева садејство владаоца и министра, то се може узети да је најчешће могућно да мшшстар изврши једну повреду Устава указом, заједно с Краљем. Све оно што Устав приписује Краљу у надлежност премапотписује министар; због тога је министар у могућности, као и Краљ самостално, да изврши указом повреду Устава и чињењем и нечињењем. Од уставних повреда Закон о Министарској Одговорпости нарочито истиче, тиме што нарочиту казну за њих одређује, ове две уставне повреде. (1) Премапотписивање указа којим се обуставља Устав и целини или у по1единостима. Ту Законодавац извесно мислиначлан 200 Устава који говори о начину на који се може Устав проме* нитн, а то је само са садејством Велике Народне Скупштине. Овде би се могло поставити питање о томе како треба разумети израз „обустављање“. Да ли под изразом обустављање треба разумети само формално обустављање Устава у целини или у појединостима или треба разумети ненадлежним начином учињену сваку измену којом се обустављене одредбе мењају и сваку допуну Устава. Кад се ствар посматра са строго логичног гледишта онда измене у Уставу представљају једпо обустављање Устава зато што пре него се нови прописи поставе морају се ранији укинути. Исто тако и саме допуне, без укидања ранијих одредаба, представљају обустављање Устава, јер Устав с тим доиунама није више онај стари Устав, већ је један нов Устав, а кад је на место ранијег Устава дошао један други, онда је први морао бити обустављен. И ако, кад се ствар посматра с логичног и правнополитичког гледишта, и измепе и донуне у Уставу представљају обустављање Устава било у целини било у појединостима, изгледа да Законодавац није под обустављањем Устава нодразумевао те случајеве, и ако су они у ствари исто толико обустављање Устава колико и једно формално обустављање. Закоподавац је ту мислио поглавито на она честа обустављања Устава и незамењивања обустављеног Устава новим Уставом. Имајући у виду да је крнвична одговорнот мпнистара кривичноправне природе, и да у највећем броју нроблема ко.ји се код Дбло, 58. књ. б